Александар Сергејевич Пушкин

Руски писац Александар Сергејевич Пушкин, један од највећих лиричара светске књижевности рођен је 6. јуна 1799 године. Његову поезију одликују осећајност, мера, довршеност и крајња једноставност израза.

Љубавни мотиви, доминантни у његовој поезији – богатој музичким, ликовним и психолошким елементима – повремено се смјењују с патриотским и револуционарним мотивима. Био је новатор у погледу језика, стила и садржаја. Пореклом из старе, али осиромашене племићке породице, песник бунтовног духа, често је био на удару цензора, а због стихова посвећених слободи прогнан је из престонице на југ Русије.

Умро је у 38. години од рана задобијених у двобоју с једним француским авантуристом, чему су претходиле сплетке највиших кругова руског друштва.

Дела: романи у стиховима „Евгеније Оњегин“, „Гроф Нулин“, „Кућица у Коломни“, драме „Борис Годунов“, „Русалка“, прозна дела „Пикова дама“, „Капетанова кћи“, „Египатске ноћи“, „Приповетке покојног Ивана Петровича Белкина“, мале трагедије у стиховима „Гозба за време куге“, „Витез-тврдица“, „Камени гост“, „Моцарт и Салијери“, поеме „Цигани“, „Полтава“, „Бронзани коњаник“, „Гаврилијада“, „Руслан и Људмила“, „Кавкаски заробљеник“, бајке у стиховима – „Бајка о цару Салтану“, „Бајка о рибару и рибици“, „Бајка о попу и слузи његовом Балди“.