Analiza trendova unutar srpskog korupusa na KiM: U porstu pesimizam i strah od mogućih konflikata
Unutar srpske zajednice na Kosovu raste pesimizam pokazalo je israživeanje koje je sprovlea NVO „Aktiv“ i predstavila u sklopu publikacije „Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu”, koja se bavi istraživanjem promena u stavovima i percepcijama srpske zajednice na Kosovu o najznačajnijim društveno-političkim pitanjima.
Kako je navedeno glani nalaz Analize je duboka zabrinutost i veliko nezadovoljstvo građana srpske zajednice na Kosovu u vezi sa trenutnim političkim stanjem te da se beleži veći stepen pesimizma u odnosu na sve prethodne godine, što je, kako se upozorava, rezultat rastućeg straha od mogućeg otvorenog konflikta.
„Zabeleženo je značajno pogoršanje u svim segmentima, od međuetničkih odnosa do percepcije bezbednosne situacije. Rastući strah od konflikta i politička napetost rezultirali su dubokim pesimizmom unutar srpske zajednice, posebno u vezi sa očekivanjima za budućnost i opštim osećajem bezbednosti“.
Događaji kao što je neuspeli dijalog između kosovske vlade i Srba, doveli su do ozbiljne zabrinutosti, što može imati dugoročne negativne posledice na međuetničke odnose i saradnju među zajednicama.
U srpskoj zajednici prisutan je rastući osećaj nesigurnosti i nepoverenja, što otežava političku i društvenu dinamiku. Prema Analizi trendova, gotovo 95.5% ispitanika izražava duboku zabrinutost zbog trenutne situacije na Kosovu, smatrajući da se situacija ne odvija u dobrom smeru. Čak 57.1% ispitanika veruje da će život za Srbe na Kosovu biti gori za tri godine. Kada je reč o identifikovanim problemima, 69.2% ispitanika ističe političku nestabilnost kao glavni izazov na Kosovu. Važno je istaći da 88.9% ispitanika sa severa Kosova tvrdi da su oni ili članovi njihovih porodica direktno bili ugroženi.
Kada je poverenje u političke lidere u pitanju, koje je, kako se naglašava, ključno za opstanak i prosperitet zajednice posebno u društvima sa posledicama ratnih sukoba, Analiza je pokazala rekordnih 83.6% ispitanika koji su se izjasnili da ne postoji političar ili politička partija kojoj veruju. U vezi s tim treba istaći da stanovnici severa Kosova izražavaju posebno nisko poverenje prema Vladi i Policiji Kosova.
Kada je reč o međunarodnoj ulozi, 56.9% ispitanika smatra da je Rusija najbolji branilac interesa Srba na Kosovu. Da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana smatra 18.9% ispitanika, dok 40.5% ocenjuje formiranje ZSO najprihvatljivijim za kosovske Srbe. Osim toga, 14.8% ispitanika podržava ideju razgraničenja.
Nalazi Analize trendova ističu opštu zabrinutost zbog nerazrešenih pitanja poput formiranja ZSO i apatije prema mogućnostima za dugoročno rešenje koje bi obezbedilo neophodnu zaštitu. Stoga se kao glavna preporuka ističe neophodnost novog i sveobuhvatnog pristupa rešavanju krize, koji bi bio fokusiran na zaštitu prava i poboljšanje kvaliteta života srpske zajednice na Kosovu.
“Politika i donosioci odluka preporuke treba da shvate kao podsticaj za hitne mere za poboljšanje institucionalnog poštovanja zakona koji štite prava nevećinskih zajednica i unapređenje njihovog životnog standarda“, navodi se u Analizi trendova, koja je podržana od strane Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy – NED).
