Бадњи је дан

Православни у Србији данас обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака. Бадњи дан обележава се литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић.

Бадњак води порекло од чудесне Витлејемске ноћи када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. И слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсећа на ону ноћ када се родио син божији, и када је положен у јасле на сламу.

Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.

По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.

Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави. Тако се и подсећа да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посна вечера.

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника. Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.

 Божић по јулијанском календару, поред српске, славе и руска, јерменска црква, Света гора и један део коптске цркве.

Повезани чланци

Back to top button