Берба кукуруза на централном Косову: Ко ради има чему и да се нада

Лепо време последњих октобарских дана иде на руку пољопривредницима на централном Косову који обављају последње радове у пољу.

Берба кукуруз полако се приводи крају, а земљиште се припрема за  предстојећу сетву озимих усева. Ова година је рекордна по роду кукуруза, па многи задовољно трљају руке због приноса, кажу и да је квалитет зрна одличан.

Живорад Нићић из Лепине, рубног села у општини Грачаница, више је него задовољан овогодишњим родом кукуруза.

„Добар кукуруз нема само онај ко није хтео да га сеје или обрађује“, прича кроз смех пољопривредник док складишти последњу приколицу овогодишњег рода.

Три амбара, сва три пуна, а рекордним приносима погодовала је и година.

„Било је довољно кишних дана и ко је на време применио све агротехничке мере, нема чега да се боји, тај мора да има добар род, каже Нићић.

Обрађује близу три хектара земље од чега је половина била под кукурузом и каже да је седма тракторска приколица коју је дотерао из њиве последња те да има проблем где ће ове године да смести род јер су кошеви пуни жутог злата.

Земљу обрађује старим ИМТ 539 трактором јер су му лопови пре више година украли нови ИМТ 542 са кабином. Разбојници никада нису откривени, а он је морао да настави да обрађује земљу па је некако сакупио новац и купио половни трактор. Крађа га каже не боли толико колико неправда и подела које се прави међу народом.

„Све овде у дворишту што видите, стекао сам сам, са ове две руке, ни ја ни брат ни педаљ земље нисмо продали, нити намеравамо, а они који су продали, њима се додељује пољопривредна механизација који после распродају“, прича Живорад.

Ипак, каже, не очајава, ради земљу и нада се добром роду јер земљиште, као што је ово уз Ситницу, не налази се свуда, прича српски домаћин и поручује пољопривредницима да остану на земљи, обрађују је, а она ће богато да их награди.  

Узима неколико клипа кукуруза овогодишњег рода из тракторске приколице и показује.

„Погледај – зар није суво злато? Родила земља косовска, ово, бре, нема нигде, исти је ко онај у Војводини!“  

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button