Бисљими од Лајчака захтевао укидање казнених мера према Косову

Заменик премијера у Приштини и главни преговарач у дијалогу Београда и Приштине Бесник Бислими, разговарао је данас са специјалним представником Европске уније за дијалог Морославом Лајчаком коме је поновио да се Основни спроразум из Брисела мора применити кроз правичан, једнак и избалансиран план редоследа између страна, наводи се у саопштењу владине прес – службе.

Бисљими је рекао да је потписивање споразума гаранција за његово прихватање и спровођење те да одбијање Београда и писмо премијерке Ане Брнабић из децембра прошле године не доприносе позитивно духу дијалога и пуној примени споразума.

Заменик премијера је такође затражио уклањање казнаних мера према Косову што је пре могуће, наводећи да су неправедне те да се морају предузети коначни кораци ка њиховом уклањању.

Европски изасланик за дијалог Мирослав Лајчак је појаснио да чланство Приштине у Савету Европе није повезано са процесом дијалога, устврдивши да су то два одвојена процеса.

Говорећи о Уредби Централне Банке у Приштини којом се забрањује промет динарима на КиМ  Бисљими је појаснио да ово питање није део процеса дијалога те да тако и није предмет преговора између страна. Како се наводи у саопштењу, он је уверио Лајчака да је Влада заинтересована да обезбеди наставак финансијске подршке коју Београд шаље Србима у области образовања, здравства и социјалне заштите.

Током састанка покренута су и друга питања у вези са процесом дијалога, као што је напредак у имплементацији енергетског споразума са акцентом на некооперативни приступ у погледу одржавања интерконективних линија; за регистарске таблице и телекомуникације. У вези са овим последњим, размотрена је забринутост у вези са сталним кршењима и мешањем фреквенција од стране Србије на територији Косова, а поводом забринутости коју су изнели и РАЕПК и НКМ.

Бисљими је на крају упознао Лајчака са корацима које Влада у Приштини предузима а то су подршка са две хиљаде радних места у четири општине на северу Косова осврнувши се на најновији извештај УНДП-а у коме је утврђено повећање осећаја сигурности међу Србима  који је са 15,3% и 33,8% колико је било у претходне две године, порастао на 37,6%.

Повезани чланци

Back to top button