Бог се јави! – данас је Богојављање
Богојављење, један од петнаест највећих хришћанских празника, обележава се сваке године 19. јануара. Овај фиксни празник представља објављивање Богочовека и почетак Христове месијанске мисије. Према Библији, на тај дан Јован Крститељ је крстио Исуса Христа у реци Јордан, док се Свети Дух у облику голуба спустио на Христа, а глас Бога Оца зачуо се с неба, чиме је откривена Света Тројица: Отац, Син и Свети Дух.
Богојављење означава завршетак тзв. некрштених дана, периода у којем се не врши обред крштења јер ни Христос тада није био крштен. На Крстовдан, уочи Богојављења, и на сам дан празника, у храмовима се обавља велико освећење воде. Верници носе освештану воду кући, чувају је као светињу и користе током целе године за исцељење, заштиту од болести и духовно очишћење. Верује се да освећена вода штити дом од нечистих сила и доноси благослов укућанима.
На овај дан верници се поздрављају речима „Христос се јави“, а одговарају са „Ваистину се јави“. Пост није обавезан између Божића и Богојављења, али се на Крстовдан пости без обзира на дан у недељи.
Веровања и народни обичаји
Богојављење је богато народним веровањима. Сматра се да се у поноћ, на овај празник, отварају небеса и свака жеља може бити испуњена. Неудате девојке су некада стављале огледалце под јастук уочи Богојављења, верујући да ће сањати будућег супруга.
У неким крајевима Србије, освештана вода давала се укућанима да пију преко секире како би се избегле свађе током године. Старије жене су пратиле временске прилике на Богојављење: јак мраз и снег предсказивали су родну годину, док је ведро време значило сушну. Посебан обичај био је одређивање „ветра који се закрстио“. На ветрометини се износио пепео и посматрало који ветар преовлађује. Источни ветар значио је сушу, јужни кишну и болешљиву годину, док је западни доносио плодне године.
Богојављење није само дан сећања на крштење Христово, већ и празник богат симболима наде, обнове и заједништва. Традиција обогаћује верски живот народа, док обичаји и веровања чувају културно наслеђе Србије.
