Briselski dijalog: Potreban drugi format pregovora
Epilog dvodnevne tehničke runde pregovora Beograda i Prištine u Briselu nije dao željeni rezultat čime je doveden u pitanje planirani sastanak na najvišem nivou, između predsednika Srbije Aleksandar Vučića i premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija.
Potreban je novi format pregovora i novi pregovarači, mišljenja je Dejan Vuk Stanković.
Pregovarači sa beogradske i prištinske strane, direktor kancelarije za KiM Petar Petković i predstavnik Prištine Besnik Beslimi, nisu uspeli da ostvare napredak u razgovorima o unapred dogovorenim temama, izuzev o jednoj – rasvetljavanju sudbine nestalih. Nije bilo pomaka u razgovorima o formiranju Zajednice srpskih opština, primeni dogovora o pravosuđu, slobodi kretanja i zvaničnim posetama, implementaciji dogovora o energetici.
Profesor dr Dejan Vuk Stanković smatra da je ovo dovoljan pokazatelj da briselski pregovori više nemaju nikakvog smisla.
„Realno gledano, tu više nema opcija dokle god se ne promeni format tih razgovora i dokle god tu ne postoje ozbiljnije stvari. Mislim da je briselski proces u završnoj fazi svoje krize i da tu neće biti nikakvih ozbiljnih pomaka, bar ne dok se ne završe izbori u Srbiji i u Nemačkoj,“ kaže dr Stanković.
Kako ističe, ima utisak da je cela stvar na čekanju, jer ovaj format pregovora da je mogao da uspe, do sada bi uspeo i sada bi svi trebalo da konstatuju da mora da se počne iz početka.
„Sve to predugo traje. Od vremena kad je sporazum potpisan pre devet godina do danas ništa se nije ozbiljnije radilo osim što je srpska strana ispunila svoje obaveze a druga nije, i samim tim pošto postoji takva asimetrija nerealno je očekivati da će biti i nekog uspeha u pregovorima u kojima je uvek potreban neki zajednički imenitelj koji spaja obe strane,“ kaže dr Stanković.
Kada sam govorio o promeni formata, dodaje Stanković, mislio sam da ovo kako je zamišljeno neće moći da da rezultat jer EU nema dovoljno kapaciteta da sama bude nosilac ovog procesa.
„Tu treba da se uključe i drugi sile koje su pre svega deo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija a to bi podrazumevalo verovatno i drugačije opcije kada je reč o rešavanju kosovskog problema nego što su do sada bile,“ mišljenja je sagovornik Sputnjika.
Da li će se to desiti ne znam, kaže on, ali ako se traži sporazum i dogovor i kao jedna organizacija koja je bila centralni autoritet onda su stvari jasne.
„Onda se nameće potreba da se promene i nosioci samog tog procesa, odnosno njegovi politički pokrovitelji i da se promene rešenja. Jer ova rešenja koja su nuđena u briselskom procesu nisu implementirana. Dakle, ako žele rešenja moraju se menjati i predlozi,“ smatra on.
U slučaju izmene rešenja, dodaje Stanković, mora biti mesta za Zajednicu srpskih opština jer je ona u Briselskom sporazumu očito bila samo neka vrsta ideje.
„Ni to više nije na stolu kao tema kao što smo videli, čim je pregovarački proces ugrožen, čim se ne primenjuje dogovoreno, jer da se primenjivalo mi bismo imali ZSO. Ona svakako mora da se pojavi u nekom budućem dokumentu ali je pitanje da li će se i kada takav dokument pojaviti. To zavisi od saglasnosti na širem međunarodnom planu“, zaključuje Stanković.
Podsetimo, nakon sastanka s delegacijom Beograda predstavnik Prištine Besnik Beslimi je rekao da „nije postignut dogovor u razgovoru koji bi omogućio susret u Briselu na najvišem političkom nivou“, jer nije bilo dovoljno opipljivog napretka za organizovanje sastanka lidera.
Šef kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je da je u razgovoru sa delegacijom Prištine postignut dogovor da se krajem oktobra nastave razgovori na ekspertskom nivou, a da predstavnik prištinske delegacije nije želeo ni o čemu drugom da razgovara, osim o pitanju nestalih.
(izvor: Sputnjik)
