Dvadeset četiri godine od ubistva Mlađana Manitaševića i Nebojše Pavlovića iz Velike Hoče
Trećeg decembra se navršilo 14 godina od mučkog ubistva dvojice mladića u ataru sela Velika Hoča.
Mlađan Manitašević (rođ.1963.) i Nebojša Pavlović (rođ.1970) trećeg decembra 1999.godine, sa još jednim prijateljem, otišli u svoj bagremar kraj starog puta koji iz Velike Hoče vodi u selo Zočište, u blizini crkvišta Svetog Petra da donesu drva.
Znali su da su albanski ekstremisti, prethodnih meseci kidnapovali i ubijali Srbe iz njihove okoline, ali zima je bila hladna, i trebalo je doneti drva da se kuća ogreje. Nisu bili oženjeni, ali su u domovima imali stare roditelje. Par sati kasnije, u selo je utrčao, jedan od mladića LJ.M. i uzrujan i znojav, obavestio ljude koji su se zatekli na seoskom trgu da su na njega, Nebojšu i Mlađana pucali iz atara sela Zočišta, da je on bežao kroz šumu i polje i stigo do sela, ali da treba spašavati Nebojšu i Mlađana.
Ljudi su se sakupili i krenuli ka mestu gde se pucalo. Međutim, u istom trenutku pojavio se veliki broj vojnika holandskog kontigenta KFOR-a, napravili su kordon na putu ka mestu zločina i nisu dozvoljavali Srbima da idu tamo. U selo je, iz Pećke Patrijaršije, naišao jeromonah Petar (Ulemek), sa Italijanima iz sastava KFOR-a. Kad je od uplašenih Velikohočana saznao šta se dešava, prekrstio se i stao ispred njih, sa čvrstom namerom da kordon probiju. Holandski kapetan, već poznat meštanima Orahovca i Velike Hoče po imenu Spet, i po neskrivenoj mržnji prema Srbima, stajao je ispred svojih vojnika, ali je narod, rizikujući život, probio kordon i trčao ka mestu zločina. Pored traktora sa upaljenim motorom, nepomično je ležao Nebojša Pavlović, sav izrešetan mecima, mrtav.
Na manjem traktoru koji je bio iza, nije bilo Mlađana Manitaševića. Ljudi se raziđoše po okolini da ga traže. Sa donje strane puta, u jednoj, zarasloj u šiblje, njivi, nađoše ubijenog Mlađana. Verovatno je, ranjen, pokušao da pobegne, ali su ga zlobnici stigli. Po svedočenju ljudi koji su pronašli njegovo beživotno telo, osim rana od metaka, na glavi je bilo dubokih tragova od udaraca, nanetih pretpostavili su, nekom gvozdenom šipkom. Otac Petar je napravio fotografije ubijenih mladića pre nego što će ih natovariti na prikolicu traktora i odneti u selo. Međutim, holandski kapetan i vojnici su mu oteli aparat iz ruku i oduzeli film, jer im je izgleda bilo u interesu da dokazi ovog surovog zločina nestanu.
Mlađan i Nebojša su sahranjeni jedan kraj drugog na groblju u Velikoj Hoči. Porodice su tragale za ubicama nedužnih momaka, obraćale se KFOR-u, UNMIK-u i svim predstavnicima međunarodnih snaga kojih je te 1999.bilo mnogo na Kosovu i Metohiji, međutim, niko se nije potrudio da iznese istinu na videlo.
Uprkos svedočenju preživelog mladića, koji je svakodnevno privođen i ispitivan, ni danas, posle 24 godine niko za ovaj gnusni zločin nije odgovarao.
O. Radić
