Crkvena Vodica, selo koje pamti bombaški napad na srpsku decu (video)

U selu Crkvena Vodica kod Obilića, na današnji dan pre 20 godina, u bombaškom napadu je teže i lakše povređeno petnaestoro srpske dece koja su se igrala na igralištu. Na sreću niko nije smrtno stradao, a UNMIK i KFOR nikada nisu pronašli napadače.

Na grupu srpske dece koja su se 18. avgusta 2000. godine igrala na igralištu u centru sela, kasno popodne, iz automobila u pokretu, bačene su tri ručne bombe. Selom se razneo prasak, a potom vriska, plač i lelek. Na mesto događaja ubrzo su se pojavile snage KFOR-a i UNMIK police. Povrđena deca hitno su transportovana u rusku vojnu bolnicu u Kosovu Polju.

Od posledica eksplozije petoro dece je zadobilo teže, a četvoro lakše povrede.  Tamara Marković (1996), Vladimir Vojinović (1985), Đorđe Đorđević (1985), Marina Nikolić (1990), Maja Ilić (1986) zadobili su teže povrede, dok su sa lakšim prošli Marija Stević (1984), Bojan Jović (1983), Dušan Marković (1984) i Vidosav Đorđević (1984).

• 

Momčilo Stević je tada imao 14 godina i jedini je ostao nepovređen. Njegova sestra Marija nije imala sreće, zadobila je povrede od gelera u predelu nogu. On se i danas se sa gorčinom priseća tog dana. Kaže da kad god prođe kraj igrališta oseti nešto u stomaku što mu neda mira.

Priča da je igralište kraj puta, u centru sela, bilo glavno mesto okupljanja seoske dece. Par dana pre nemilog događaja nekoliko Albanaca iz automobila koji je prolazio putem, srpsku decu su gađali šljivama, nazivajući ih pogrdnim imenima.

Niko tada nije ni mogao da nasluti da će već sledeći put šljive zameniti bombe.

Da su predstavnici međunarodne misije UNMIK-a i KFOR-a nastojali da i ovaj napad zataškaju ili bar umanje njegove posledice svedoči činjenica o kontradiktornim podacima o broju povređene dece koji su tada plasirani medijima.

Portparol britanskih snaga KFOR-a Tim Serel Kuk izjavio je da je povređeno 10. dece nakon čega ga je demantovalo Srpsko Nacionalno Veće (SNV) koje se pozvalo na svoje dobro obaveštene izvore, prema kojima je teže i lakše povrede zadobilo 15. srpčadi.  

Tim Serel Kuk je izjavio da su UNMIK-a i Kfor pronašli automobil koji odgovarao opisu očevidaca te da su privela tri osobe koje su tokom ispitivanja priznale da su svojim vozilom prošli kroz Crkvenu Vodicu. Međutim, kako je portparol KFOR-a izneo, svedok je izjavio da ne može da prepozna i identifikuje napadače. Nakon toga oni su oslobođeni.

• 

Portparol britanskih snaga rekao je da trojica muškaraca ipak ostaju glavni osumnjičeni za bombaški napad na srpsku decu te dodao da u pretresu njihovih kuća nije pronađeno ništa sumnjivo. Serel-Kuk je obelodanio i da je jedan policajac UNMIK-a pokušao da nedaleko od mesta napada zaustavi sumnjivi automobil tako što je ispalio nekoliko hitaca u vazduh, ali da su napadači uspeli da umaknu.

Danas, dve decenije od tog stravičnog događaja, na mestu gde se dečja graja pretvorila u vrisak i plač, Momčilo Stević kaže da se svega seća kao da je bilo juče. Mnogi Srbi su nažalost posle ovog događaja zauvek napustili selo, a od dece koja su se uoči Preobraženja igrala na igralištu ostalo je dvoje ili troje njih da i dalje živi u selu.

• 

Momčilo je sada oženjen, živi sa suprugom, majkom i dvoje dece. Treće je kaže na putu, a iz svog mesta ne planira da odlazi.

Crkvena Vodica kod Obilića nekada bila većinski srpsko selo. Danas ovde živi blizu 250 Srba. Igralište koje Momčila podseća na ružnu uspomenu iz detinjstva sada je ogrđeno i uređeno ali ne na žalost srpske dece sve manje da se na njemu igraju.

Ivan Miljković