Чување језика и писма остављено нам је у аманет

„Језик је народна светиња и треба га чувати као очи у глави, каже професорка српског језика и књижевности у ОШ „Краљ Милутин“ у Грачаници Мирјана Петковић поводом Међународног дана метерњег језика.

Иако је данашњица обележена технологијом која потиче из земаља чија је новчана могућност огромн, на срећу ова модерна средства подржавају и пружају могућност да наша комуникација буде на српском језику написана ћириличним писмом, наглашава Петковићева.

„Значи, могућност постоји, само је питање да ли постоји свест о значају матерњег језика. Сматрам да је питање о значају језика и писма од националног значаја, и да се што хитније треба позабавити овим проблемом: повећати фонд часова српског језика у школама, емитовати садржаје у медијима и преко платформи.  Закључићу тиме што нам је као народу Светога Саве, чување језика и писма дато у аманет, кроз завештање славног Светог Симеона Мироточивог“, рекла је Петковићева.

Домаћи лингвисти упозоравају да се српски језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и неки светски језици – француски, немачки, италијански.

Генерална скупштина УНЕСKО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

И.М.

Повезани чланци

Back to top button