„ДА БОГ ДА“: У словенској митологији он је бог Сунца и даје живот на Земљи

Сунчеву топлоту и кишу су стари Словени издвајали као елементе од којих зависи људски живот. Они дају живот Земљи и свему што на њој живи. Тако су стари Словени из великог поштовања према тим појавама веровали у култ Сунца и кише од којих је у потпуности зависио њихов опстанак. Срби су највеће поштовање исказивали управо према божанству које је дало живот свему што на Земљи живи.

То је био Дажбог, према бројним изворима врховни бог код Срба.

Дажбог (Дабог, Дајбог, Даждбог, Даба) је бог Сунца, кише и огња. То је божанство које даје. У саставу једне од верзија имена – Дајбог – стоји реч „дај“ и „бог“, што се тумачи као „бог који даје“.  То давање се односи на Сунце и сунчеву светлост, а Дажбог, као бог Сунца, сматрао се даваоцем живота на Земљи.

У средњовековним списима о Словенима бог Сунца Дажбог се често помиње. Римски, грчки и руски хроничари који су писали о старословенској вери су наглашавали значај овог бога.

Дажбог је представљао и заштитника кућног огња и ватре, па се сматрао и богом заштитником породице и дома. Али пошто огањ такође може да се тумачи и као ватра која се окреће против човека и која може да га пошаље у подземни свет или му уништити имовину. Благонаклоност огња била је кључна у преживљавању старих Словена, па су се многи обреди повезивали са огњем а самим тим и са Дажбогом.

Реч „дажд“ на многим словенским језицима (словачком, чешком, руском, пољском…) значи киша, па се Дажбог сматрао и богом кише од које је зависила жетва. Вук Караџић је такође упортебио термин „даждив“ што значи кишовит.

Стари Словени су се сматрали потомцима богова, веровали су да су Дажбогови унуци. Да је Дажбог сматран родоначелником Словена говори се у руском епу „Слово о Игоровом походу“.

Сматрао се врховним богом код Срба

Дажбог или Дабог се сматрао врховним богом код Срба. У фолклору Дажбог се јавља и као хроми Даба, који је престављен готово увек као демон зла, што повезује овог Бога са светом мртвих, односно подземљем.

Дабога су Срби приказивали као хромог старца, обученог у медвеђу кожу, а друштво би му правио вук или црни пас, а у појединим верзијама је представљен како јаше белог коња.

Етнолог Веселин Чајкановић је Дажбога уврстио као врховног бога код Срба.

Дажбогов утицај на просторима Србије и околних земаља се задржао веома дуго. Међу народима са ових простора се и данас веома често чује реч „дабогда“ или као „да Бог да“, што потиче од имена бога Дажбога, односно Дабога.

(извор: Национална географија Србија)

Повезани чланци

Back to top button