Да се не заборави: НАТО на данашњи дан убио цивиле у Нишу и бомбардовао кинеску амбасаду

Бомбардовање Ниша касетним бомбама НАТО је извршио 7. маја 1999. године. То је један од најозбиљнијих напада у току бомбардовања Југославије у којем је дошло до страдања цивила коришћењем касетних бомби.

Током 7. маја 1999. у времену од 11.30 и 11.40 часова НАТО је извршио напад са два контејнера касетних бомби са око 100—150 бомби по контејнеру на Нишки аеродром, који се налази на крају града, али су бомбе наводно „промашиле“ циљ и пале унутар ширег центра града.

Касетне бомбе разасуте су из два контејнера, ношене ветром, пале су на три локације у централном делу града, које су од аеродрома удаљене више од 3—5 километара и то: поред зграде Патологије нишког Медицинског центра на југу града, центар поред зграде Бановине укључујући главну пијацу, аутобуску станицу поред Нишке тврђаве и здравственог центра 12. фебруар и паркинг Ниш Експреса поред Нишаве

Извештаји говоре да је од експлозије касетних бомби 7. маја 1999. на три локације у Нишу;

•             погинуло 15 цивила

•             тешке повреде задобило 8 цивила,

•             лакше повреде задобило 11 цивила,

•             оштећено 120 стамбених објеката,

•             уништено 47 а оштећено 15 путничких аутомобила.

Сви повређени збринути су у Клиничком центру у Нишу.

Тадашњи градоначелник Ниша, Зоран Живковић, изјавио је за Ројтерс: „Нема никаквог војног циља унутар километра одатле… Касетне бомбе погодиле су пијацу, зграде у околини изгледају као швајцарски сир… ракете су погодиле патолошки центар, паркинг и околне зграде… Видео сам мртвог човека који је носио торбу са луком унутра.“

Сутрадан, 8. маја, генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, потврдио је одговорност НАТО-а за напад, изјавом да је „НАТО потврдио да је оштећење пијаце и клинике проузроковало НАТО оружје које је промашило циљ“. Према изворима из војске САД, контејнер касетне бомбе ЦБУ-87 није се отворио изнад циља него убрзо након избацивања из авиона, због чега је субмуниција пала на друге циљеве унутар града.

Касетне бомбе је избацио холандски Ф-16. Након овог напада Холанђани су прекинули да користе касетне бомбе током бомбардовања, што није био случај са другим чланицама НАТО пакта. Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да користе касетне бомбе.

ХРW је осудио напад и упозорио да касетне бобме не смеју да се користе приликом напада на урбана насеља због густине насељености подручја. Амнести интернашонал је објавио да НАТО није предузео мере опреза и да је прекршио забрану несразмерног напада према чланку 54 (4) и (5) протокола.

Бомбардовање кинеске амбасаде у Београду

Фото РТВ.рс

На данашњи дан је изведено и бомбардовање кинеске амбасаде у Београду од стане НАТО бомбардера. То је био озбиљан дипломатски инцидент током НАТО агресије на Југославију. Увече, у 23:45 ч, 7. маја три пројектила НАТО алијансе су погодила зграду амбасаде Народне Републике Кине у Новом Београду. У нападу је погинуло троје кинеских држављана, а више их је рањено.

НАТО је изразио жаљење због инцидента уз образложење да је до напада дошло услед застарелих мапа које је доставила ЦИА.

У данима након напада на амбасаду, у многим градовима света, као што су Копенхаген, Бангкок, Сингапур, Токио, Тел Авив, Исламабад, и други, су одржавани протести испред америчких амбасада или конзуларних представништава.

У јутро 8. маја, одржано је ванредно заседање Савета безбедности Уједињених нација на захтев Кине.

Представник Кине је прочитао саопштење кинеске владе у коме се истиче да напад представља кршење суверенитета Кине, као и основних начела међународних односа. Такође, Кина је оштро осудила овај варварски чин, и оштро протестовала, захтевајући да НАТО, предвођен Сједињеним Државама преузме одговорност, и задржала право да преузме даље мере. Даље се у овом саопштењу напад на амбасаду назива ратним злочином.

Представник Сједињених Држава је рекао да чињенице још нису потврђене, али да НАТО истражује то питање. Такође је рекао како НАТО није гађао цивиле нити амбасаде, и да му је најдубље жао ако је НАТО одговоран за инцидент, али да је само један човек одговоран за кризу, а то је Слободан Милошевић.

Представник Холандије није могао да прихвати поређење случајних жртава са систематским убијањем, силовањима и паљењем кућа за које је Београд одговоран. Представник Кубе је рекао да се нада да неће бити потребно да прође 20 година да се схвати да је овај рат био грешка.

Изјаве су дали и представници Руске Федерације, Француске, Ирака, Аргентине, Намибије, Канаде, Бахреина, Малезије, Словеније, Уједињеног Краљевства, Габона, Албаније и Индије, као и других држава.

Повезани чланци

Back to top button