Друштво

Дан када је пробијен Солунски фронт

Србија и Република Српска ће од данас славити заједнички празник 15. септембар, Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Тог датума 1918. године пробијен је Солунски фронт. Пробој Солунског фронта назначио окончање Првог светског рата, али ван граница наше земље то није врендовано на прави начин због језичке баријере, оценио је за РТС историчар Дејан Ристић.

Ристић истиче да има смисла да данашњи датум буде узет за обележавање заједничког празника због његове бескрајне и ванвременске симоболике.

Како каже, у питању је дан када је 1918. после више од две године дошло до коначног пробоја Солунског форнта и почетка процеса ослобађања земље које је окочано 1. новембра, за свега 45 дана.

„То је кулминација страшних, трагичних борби које су трајале нешто више од две године на Солунском фронту чија је дужина била више стотина километара, и који је обухватио и ангажовао више стотина хиљада војника различитих армија са обе стране, од којих је највећи контингент био српски са око 150.000 војника и официра опорављене српске војске након Албанске голготе и боравка на Крфу и Виду“, рекао је Ристић.

Према његовим речима, у питању је моментат апотеозе јунаштва једне нације – онај моменат који кореспондира и са Видовданом, Цером, Клубаром, касније са Кадињачом.

„Када једна нација, односно једна генерација да највише што може да да, апсолутну жртву, сопствени живот зарад ослобођења домовине и свог народа – то су симболички изузетно важни моменти у историји који показују који су то врхунци у трагичном, јуначком аспекту и у неком другом мирнодопском периоду, стваралачком аспекту – које једна нација може да досегне током свог дугог историјског трајања“, истакао је Ристић.

Одговарајући на питање зашто није узет 28. јун, Ристић каже да нема разлога за замерање јер по закону о државним и другим празницима у Србији, Видовдан се обележава као државни празник од 2001. али је зачкољица, типична за нас – уколико се државни празник обележава радно то за нас није државни празник.

Каже да се Видовдан обележава радно и он је у свести највећег дела наше нације искључиво верски празник, али не и државни. Тако да није ни било простора да Видовдан постане државни празник јер он то већ јесте безмало 20 година, објашњава историчар Ристић.

Пробој Солунског фронта је означио почетак краја Великог рата. Ристић се осврнуо на то колико остале европске земље поклањају пажњу свему томе.

„Нема дилеме да је пробој Солунског фронта назначио и убрзао окончање Првог светског рата на читавом европском континенту. Ми смо тога свесни, али ван граница наше земље и ван граница подручја где се говори српским језиком, то није врендовано на прави начин због језичке баријере“, указује Ристић.

„Деценијама негујемо културу заборава“ 

„Ми се у претходне 102 године нисмо као друштво, народи, државе кроз које смо пролазили и живели потрудили да истуну о учешћу Србије у Првом светском рату презентујемо на прави и целовит начин“, истакао је Ристић.

Каже да ми већ деценијама негујемо културу заборава, уопште када је читава национална исотрија у питању и оно што као Срби можемо да забравимо у кратком временском року ретко ко може тако брзо и темљено да заборави.

„То говорим као неко ко је праунук редова срспке војске Ђорђа Ристића који почива на Зејтинлику. За мене је 15. септембар битан из личног разлога. У мислима смо у Солуну, отићи ћемо породично до стражарнице са Кајмакчалана у Пионирском парку која је за већину Београђана и посетилаца Београда гомила камења“, каже он.

То је добро одабран датум, истиче Ристић, који кореспондира са идеалима слободе, родољубља, патриотизма и потребом афирмације и јачања свести о добром познавању историје, обогаћивању знања о јачању непатвореног родољубља, најкреативнијег родољубља када живимо у миру и датум када треба изразити захвалност онима коју су подинели апсолутну жртву.

Извор
РТС
Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close