Данас је Огњена Марија

Српска православна црква 30. јула обележава свету великомученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија. Празник није обележен црвеним словом у црквеном календару, али заузима посебно место у народној традицији и вековима се сматра једним од најпоштованијих летњих празника.

Света Марина живела је крајем 3. и почетком 4. века у Антиохији Писидијској, на подручју данашње Турске. Према хришћанском предању, рано је прихватила хришћанство, због чега је током прогона за време цара Диоклецијана била изложена мучењу и на крају погубљена. Због своје постојаности у вери, Црква је поштује као великомученицу.

У српској народној традицији празник је добио назив Огњена Марија због веровања да светитељка штити од ватре, грома и других елементарних непогода. Јул је у нашим крајевима период честих летњих олуја, па се управо зато уз овај дан везују бројна народна веровања и обичаји.
Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу. У црквеном календару празник није обележен „црвеним словом“, али се ипак веома поштује и у цркви и у народу.

У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије који кажњава громом, спада у „огњевите“ свеце. Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цео свет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена.

У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.

Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, а посебно радови на пољу.
Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу.
У народу се каже да на Огњену Марију „не ваља ни конац у иглу уденути“.