Данас је празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина

Велика Госпојина, празник Успења Пресвете Богородице, један је од највећих хришћанских празника. Велики број православних цркава, верника, као и места, слави овај дан као своју славу. Велика Госпојина је храмовна слава манастира Грачаница.

Српска православна црква данас  слави празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, као дан који је успомена на смрт Богородице и њено васкрсење.

Према канону Српске православне цркве, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 15. августа по јулијанском календару, а 28. августа по грегоријанском и новојулијанском. Данас се завршава двонедељни пост.

Успење Пресвете Богородице је дан када је Христова мајка умрла и предала свој дух у руке Спаситеља.

Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.

Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, Светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.

Богородичин гроб који се налази у Гетсиманији у Јерусалиму је празан. Она је сахрањена у њему, али у њему не почива. Хришћани верују да је сам Спаситељ сишао са Небеса и узео њену новорођену душу, да је трећег дана њено тело васкрсло, те да је након тога и душом и телом доживела Успење.

Велика Госпојина издваја се и као празник када посебно жене иду на причест, зато што се Богорица сматра заштитницом жена и мајки и њихове деце. Веровање каже да данас не треба обављати послове у кући и око ње. То се нарочито односи на жене. Није добро радити било шта рукама нити започињати нове послове.

У неким крајевима Србије верује се да је у периоду између две Госпојине, Велике и Мале, која се обележава 21. септембра, најбоље брати лековито биље којим се лече заразне болести. 

Широм Србије се данас одржавају вашари и народни сабори. Велики број  цркава и манастира слави овај празник као своју славу.

Некада су се на вашарима момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа победио Персијанце.

Госпојински пост

Госпојински пост траје од 14. до 28. августа. Најкраћи је од четири велика годишња поста, али строжи од божићног и апостолског. Због великог поштовања према Пресветој Богородици верници овај пост посте као и Велики пост.

То значи да се сви дани посте „на води“ осим суботе и недеље, када је дозвољено користити уље и вино, а за празник Преображења Господњег, који пада у време овог поста, једе се и риба.