Danas je praznik Uspenja Presvete Bogorodice – Velika Gospojina
Velika Gospojina, praznik Uspenja Presvete Bogorodice, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Veliki broj pravoslavnih crkava, vernika, kao i mesta, slavi ovaj dan kao svoju slavu. Velika Gospojina je hramovna slava manastira Gračanica.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina, kao dan koji je uspomena na smrt Bogorodice i njeno vaskrsenje.
Prema kanonu Srpske pravoslavne crkve, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom. Danas se završava dvonedeljni post.
Uspenje Presvete Bogorodice je dan kada je Hristova majka umrla i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Presveta Djeva Marija, Bogorodica, posrednica spasenja, poživela je još dosta dugo posle Vaznesenja Sina svog. Dok je umirao na krstu, Sin njen, Isus Hristos na čuvanje ju je predao svetom Jovanu Bogoslovu. U njegovom domu, na Sionu, živela je ona u neprestanoj molitvi iščekujući dan kada će otići Sinu svom. Često je pohodila sva ona mesta, koja su podsećala na velike događaje i velika dela Sina njenog. Svojim molitvama, savetima, krotošću i trpeljivošću pomagala je ona svetim apostolima u širenju Božje reči. Najduže vremena u molitvi provodila je na Jeleonskoj Gori, moleći Boga da je što pre uzme sebi.
Kovčeg sa njenim svetim moštima uz pratnju mnoštva hrišćana preneli su u Getsimanski Vrt, u grobnicu roditelja njenih, Svetih Joakima i Ane. Dok su ga nosili kroz grad, iz njega se neprestano širio blagouhani miris. Jedan od jevrejskih sveštenika drznu se te rukama dohvati kovčeg, ali mu u tom trenutku obe ruke otpadoše, te on poverova u Hrista i one mu se povratiše.
Bogorodičin grob koji se nalazi u Getsimaniji u Jerusalimu je prazan. Ona je sahranjena u njemu, ali u njemu ne počiva. Hrišćani veruju da je sam Spasitelj sišao sa Nebesa i uzeo njenu novorođenu dušu, da je trećeg dana njeno telo vaskrslo, te da je nakon toga i dušom i telom doživela Uspenje.
Velika Gospojina izdvaja se i kao praznik kada posebno žene idu na pričest, zato što se Bogorica smatra zaštitnicom žena i majki i njihove dece. Verovanje kaže da danas ne treba obavljati poslove u kući i oko nje. To se naročito odnosi na žene. Nije dobro raditi bilo šta rukama niti započinjati nove poslove.
U nekim krajevima Srbije veruje se da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male, koja se obeležava 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti.
Širom Srbije se danas održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
Nekada su se na vašarima momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta pobedio Persijance.
Gospojinski post
Gospojinski post traje od 14. do 28. avgusta. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, ali stroži od božićnog i apostolskog. Zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici vernici ovaj post poste kao i Veliki post.
To znači da se svi dani poste „na vodi“ osim subote i nedelje, kada je dozvoljeno koristiti ulje i vino, a za praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji pada u vreme ovog posta, jede se i riba.
