Danas je Sveta Petka

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi – u narodu poznat kao Sveta Petka.

Ova slavna u narodu veoma poštovana svetiteljka je zaštitnica žena, koja je pomagala bolesne i siromašne.

Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog svetog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Prema predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti Svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.

Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica, ćerka cara Lazara, uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad.

Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene.