Данас је Тодорова субота

Данашња субота се у православном народу назива Теодоровом (Тодоровом) суботом, јер је посвећена св. великомученику Теодору Тирону. За њу су везани веома необични обичаји.

Свети Теодор Тирон (умро 306.) је хришћански светитељ и великомученик. Његове свете мошти налазе се у сремском манастиру Хопову, на Фрушкој гори. Овај светитељ је први светац-заштитник града Венеције, кога је касније наследио Свети Марко.

На данашњи дан је обичај да се верници, који су целу недељу постили, причешћују. Некада су се на овај дан причешћивали и ђаци.

Теодорова или Тодорова субота увек пада у прву суботу Великог Васкршњег поста.Тодорову суботу, или Тодорицу, славио је еснаф пекара.

Свети Теодор Тирон има свој празник 2. марта (по грегоријанском календару), када се слави његов спомен, а данас се помиње само његово чудо из четвртог века. Наиме, у време великог гоњења хришћана, цар Јулијан Одступник је издао наредбу да се у Цариграду све намирнице на пијаци попрскају крвљу идолских жртава, да би се хришћани, једући их, оскрнавили за време Часног поста.

Архиепископу цариградском Евдоксију јави се св. Теодор Тирон, и открије му ту злу намеру цара. На питање владике шта да једу хришћани који посте, светац је објаснио како да кувају пшеницу и мешајући је са медом праве кољиво.

Од тада је остало да хришћани прве суботе Часног поста кувају жито, које се у цркви освештава и тиме прослављају св. Теодора.

Народна веровања

За Светог Тодора верује се да је заштитник стоке, поглавито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан – када се коњи не прежу (у кола) већ само јашу. У таковском крају овај светац се слави, јер се верује да лечи од падавице. Сељаци у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се свецу за здравље.

Срби у Војводини верују да ноћу у очи светог Тодора јашу поворке белих коња. Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји веровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.

Трке коња су се на овај дан организовале у Шумадији. Уопште, у многим селима се коњи јашу, и показују по селима.

Срби, Македонци и Бугари верују да Св. Тодор, у виду ноћног јахача током Тодорове недеље може да донесе болести и лудило.

На Тодорицу по први пут излазе змије након зимског мировања. На Косову мисле да је некада свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.

Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно, кољиво, као за сваку Крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице.

На тај дан се пали смеће (ради заштите, тј. за здравље коња и породице, ради одавања поштовања демонима и као заштита од змија).

Изузетно, ако је неопходно, дете се и на тај дан може окупати, али се обавезно ставља потковица у корито с водом.

Невесте се тог дана не смеју чешљати због змија (јер се оне налазе у коњској длаци). Многи и данас верују да потковица доноси срећу. Тодоров култ, као остатак трачког коњаника, присутан је у Источној Србији, док је у другим деловима готово нестао.