Danas je Todorova subota
Današnja subota se u pravoslavnom narodu naziva Teodorovom (Todorovom) subotom, jer je posvećena sv. velikomučeniku Teodoru Tironu. Za nju su vezani veoma neobični običaji.
Sveti Teodor Tiron (umro 306.) je hrišćanski svetitelj i velikomučenik. Njegove svete mošti nalaze se u sremskom manastiru Hopovu, na Fruškoj gori. Ovaj svetitelj je prvi svetac-zaštitnik grada Venecije, koga je kasnije nasledio Sveti Marko.
Na današnji dan je običaj da se vernici, koji su celu nedelju postili, pričešćuju. Nekada su se na ovaj dan pričešćivali i đaci.
Teodorova ili Todorova subota uvek pada u prvu subotu Velikog Vaskršnjeg posta.Todorovu subotu, ili Todoricu, slavio je esnaf pekara.
Sveti Teodor Tiron ima svoj praznik 2. marta (po gregorijanskom kalendaru), kada se slavi njegov spomen, a danas se pominje samo njegovo čudo iz četvrtog veka. Naime, u vreme velikog gonjenja hrišćana, car Julijan Odstupnik je izdao naredbu da se u Carigradu sve namirnice na pijaci poprskaju krvlju idolskih žrtava, da bi se hrišćani, jedući ih, oskrnavili za vreme Časnog posta.
Arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju javi se sv. Teodor Tiron, i otkrije mu tu zlu nameru cara. Na pitanje vladike šta da jedu hrišćani koji poste, svetac je objasnio kako da kuvaju pšenicu i mešajući je sa medom prave koljivo.
Od tada je ostalo da hrišćani prve subote Časnog posta kuvaju žito, koje se u crkvi osveštava i time proslavljaju sv. Teodora.
Narodna verovanja
Za Svetog Todora veruje se da je zaštitnik stoke, poglavito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan – kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.
Srbi u Vojvodini veruju da noću u oči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.
Trke konja su se na ovaj dan organizovale u Šumadiji. Uopšte, u mnogim selima se konji jašu, i pokazuju po selima.
Srbi, Makedonci i Bugari veruju da Sv. Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo.
Na Todoricu po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja. Na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju.
Ovog dana u selima istočne Srbije priprema se žito, odnosno, koljivo, kao za svaku Krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.
Na taj dan se pali smeće (radi zaštite, tj. za zdravlje konja i porodice, radi odavanja poštovanja demonima i kao zaštita od zmija).
Izuzetno, ako je neophodno, dete se i na taj dan može okupati, ali se obavezno stavlja potkovica u korito s vodom.
Neveste se tog dana ne smeju češljati zbog zmija (jer se one nalaze u konjskoj dlaci). Mnogi i danas veruju da potkovica donosi sreću. Todorov kult, kao ostatak tračkog konjanika, prisutan je u Istočnoj Srbiji, dok je u drugim delovima gotovo nestao.
