Данас је Велика Госпојина

Сваке године, 28. августа православни верници прослављају Велику Госпојину, познатију као Успење Пресвете Богородице — један од најзначајнијих хришћанских празника посвећених Богородици.

Велика Госпојина обележава тренутак када је Пресвета Богородица, према предању, преминула и потом узнесена на Небо — предавши свој дух Спаситељу. Традиција каже да је њен губитак био прожет светлом и молитвом и да су апостоли били благословени тим догађајем.

Велика Госпојина припада групи пет великих Богородичних празника (тзв. „црвено слово“) у црквеном календару. Она такође означава крај црквене године, јер нова почиње 1. септембра по јулијанском календару.

Данашњем празнику претходи строг Госпојински пост који траје две недеље, од 14. до 28. августа. То је један од најзахтевнијих постова у православљу — храна је искључиво на води, осим викендом када је дозвољено уље и вино, а риба је могућа у данима када празник пада средом или петком.

Велика Госпојина се у народу често доживљава као празник жена, мајки, дома и тишине.

Биље и траве убране између Велике и Мале Госпојине (21. септембра) сматрају се најлековитијим – људи верују да имају исцељујуће моћи. Из тог разлога, болесни одлазе да се умију на изворе лековите воде, надајући се исцељењу.

На Велику Госпојину често се у јело ставља босиљак, верујући да Богородица тако пружа заштиту дому.

Данас се, према веровању, не раде послови око куће и не започињу нови — наставља се само оно што је већ започето.

Такође, у многим местима, празник прати вашар и народна слава — Данас је храмовна слава манастира Грачаница.