Данас славимо Благовести

Православна црква и њени верници данас прослављају Благовести, дан када се архангел Гаврило јавио Богородици и саопштио ће посредством Духа светога добити сина.

„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама“.

Овим речима арханђел Гаврило саопштио је Девици Марији да је одабрана од Бога да роди Божјег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља света и човека.

Отуда се и Благовест сматра колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода и обновљења твари.

Спадају у ред Богородичних празника, и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару. Колико се у нашем народу поштују Благовести, говори и веровање да данас ни птице у шуми не свијају гнезда. Светкују га највише жене, због порода, посебно нероткиње моле се Светој Богородици.

По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.

Благовести су дан који од нас тражи да се смиримо, да будемо у складу са собом и својим бићем. Благовест у суштини значи радовање дивним вестима. Способност да се обрадујете нечему долази из ваше душе и срца. Мозак са тим нема ништа. Изузетно добра особа је у стању да се истински обрадује срећи друге особе.

Благи људи се не рађају, они временом то постају. Благост долази након много мучења, борбе, питања и одговора. Тек када упознаш себе и помириш се са тим шта си ти, настаје једна фаза смирења која прераста у благост.

Благи људи могу да направе чуда. Они воле срцем, и срцем им се враћа. На неправду ћуте и чекају да њихова благост нађе свој пут, што се неким чудом увек и дешава.

Да бисте постигли благост и унутрашње смирење, морате доста да радите на себи. Ништа на овом свету није нам дато на тацни, па ни то. Оно за шта се мучимо, дупло више ценимо.

На Благовести се устаје рано, па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао девојачком песмом. Девојке би уочи овог дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на брду или сеоском раскршћу.

Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене. Оне које желе да затрудне, одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.

Од тог дана почиње сетва жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.

Повезани чланци

Back to top button