Danas slavimo Blagovesti
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Blagovesti, dan kada se arhangel Gavrilo javio Bogorodici i saopštio će posredstvom Duha svetoga dobiti sina.
„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“.
Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.
Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.
Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru. Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Blagovesti su dan koji od nas traži da se smirimo, da budemo u skladu sa sobom i svojim bićem. Blagovest u suštini znači radovanje divnim vestima. Sposobnost da se obradujete nečemu dolazi iz vaše duše i srca. Mozak sa tim nema ništa. Izuzetno dobra osoba je u stanju da se istinski obraduje sreći druge osobe.
Blagi ljudi se ne rađaju, oni vremenom to postaju. Blagost dolazi nakon mnogo mučenja, borbe, pitanja i odgovora. Tek kada upoznaš sebe i pomiriš se sa tim šta si ti, nastaje jedna faza smirenja koja prerasta u blagost.
Blagi ljudi mogu da naprave čuda. Oni vole srcem, i srcem im se vraća. Na nepravdu ćute i čekaju da njihova blagost nađe svoj put, što se nekim čudom uvek i dešava.
Da biste postigli blagost i unutrašnje smirenje, morate dosta da radite na sebi. Ništa na ovom svetu nije nam dato na tacni, pa ni to. Ono za šta se mučimo, duplo više cenimo.
Na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao devojačkom pesmom. Devojke bi uoči ovog dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na brdu ili seoskom raskršću.
Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele da zatrudne, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Od tog dana počinje setva žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
