„Дигитални свет, замка личних података“: Приватност на интернету је основно људско право и није застарела норма

Колико су наши приватни подаци на интернету бедзбдени у дигиталном свету и на који начин и како они могу бити злоупотребљени те како их заштитити биле су теме интерактивне радионице одржане у Центру за едукацији и културу (ЦЕЦ) у Грачаници.

Предавање на тему „Дигитални свет, замка личних података“ групи средњошколаца из Грачаницо одржао је новинар и уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић, а у оквиру радионице постављена је и истоимена изложба.

„Наша безбедност на интернету заправо је тихи договор који свакодненво склапамо са бројним апликацијама на друштевним мрежама. Оно што не знамо јесте да им на тај начин несвесно откривамо и део наше приватности“, рекао је у уводном делу Димитријевић  

Модерни телефони у рукама –  најнапреднији уређај за праћење

Данас је живот без паметног телефона незамислив, а управо тај уређај требамо да користимо као алат који нама служи а не ми њему, навео је Димитријевић и учеснике радионице упозорио на путеве и најчешће грешке због којих приватни кориснички подаци постају лако доступни интернет заједници.

„Свако од нас оставља дигитални отисак у онлајн простору и свесно дајемо идентитет, име презиме, често матични број, остављамо комуникацију попут садржаја, коментара, порука и све то захваљујући нашем лајковању, а то остаје забележено. Олако остављамо бројеве наших банковних картица и историју куповине када купујемо преко интернета. Том приликом несвесно делимо и нашу локацију, колико се на њој задржавамо, којом се брзином крећемо,“ појаснио је уредник Радио Гораждевца.

Речено је да дигитални системи користе алгоритам који као паук плете мрежу спајајући све тачке од онога шта сте на интернету лајковали до тога шта сте причали, где сте ове суботе били пре или послед подне и да ли сте на истој локацији. Такве информације добија из нашег уређаја.

Прва помоћ и  дигитална хигијена?

Дигитана хигијена подразумева да најпре променимо име уређаја у комбинацију са бројевима и то је први корак за заштиту приватности.

„Један од начина дигиталне хигијене је да избришете апликације коју нисте користили дуже од три месеца, јер она представља отворен прозор на вашој кући и што их је мање, мање су и могућности алгоритма да контролише вашу приватност“, рекао је Димитријевић.

Он је учеснике радионице упознао са алатима који раде за корисника интернета а да притом не сакупљају његове податке.

Лознка је наша прва линија одбране, подсећа Димитријевић, додајући да никада не треба користити исту шифру за друшвене мреже или Е – банкинг.  Правило је, наглашава, један налог – једна шифра.

„Селфи“, јако популаран вид коришћења телефона код млађе генерације, није само фотографија, већ и мрежа координата помоћу које остављамо податке које фирме користе док нешто купујемо.

„Моја порука упућена вама није да престанете да користите Фејсбук или друге друшвене мреже, већ да размислите да тим чином букално предајете кључ који никада не можете да замените. Користите биометријску лозинку или лозинку са јако много словних знакова или карактера. Никада не дозволите да ваше тело буде ваша лозинка тако што оставите отисак прста или откључавање телефона помоћу препознавања вашег лика“, рекао је Димитријевић.

Учесницима је предавање, кажу, било од користи.

„Данас сам научила многе ствари које до сада нисам знала, неке и јесам али сам олако прелазила преко њих. Убудуће ћу добро да размислим које апликације инсталирам на телефону“, каже Јована Митић ученице другог разреда средње школе.

Истог је мишљења и Немања Петровић из Грачанице, ученик четвртог разреда средње школе.

„Прво што ћу да урадим после овог предавања јесте да ставим неку јачу лозинку на свом интернет налогу и да заменим шифре на апликацијама које су ми важне“, каже Немања.

 Морал вештачке интелигенциј програмирамо сами. Вештачка интелигенција је огледало нашег друштва и она на основу онога што је постављено на интернету доноси закључке. Алгоритми на друштвеним мрежама имају само један циљ, а то је да корисника задрже пред екраном што дуже и због тога му повлађују.

Приваност је основне људско право, оно није застарела норма иако је онсивач Фејсбука и Инстаграма Мак Закерерберг тврдио другачије, закључено је на крају радионице.  

Уз помоћ практичних савета предавање је имало за циљ да подстакне критичко промишљање о дигиталној аутономији као и унапређење заштите личних података и јачање дигиталне свести у свакодневној употреби интернета и паметних уређаја. Ако је судити по коментарима учесника у томе се и успело.

Организацију изложбе „Дигитални свет, замка личних података“ финансирала је Канцеларија Европске уније на Косову, а она ће у оквиру ЦЕЦ центра у Грачаници бити отворена у периоду од 23. до 27. фебруара текуће године.

И. Миљковић