Димитрије Руварац свештеник и историчар

Српски историчар и свештеник Димитрије Руварац, професор и ректор Карловачке богословије, од 1882. године архимандрит манастира Гргетега умро је 16. децембра 1931. године. Установио је критичку школу у српској историографији, уводећи филолошки метод у анализу историјских извора. Аутор је бројних расправа и студија.

Димитрије је рођен у Старим Бановцима, у свештеничкој породица.

Основну школу завршио је у Новим Карловцима. Гимназију и богословију похађао је у Сремским Карловцима. Био је прво учитељ у Крушедолу и Земуну, а након рукоположења за ђакона 1866. године био је најпре капелан у Земуну, а 1870. године је постао парох горњоварошки, у цркви Свете Тројице.

Српски патријарх Георгије Бранковић је довео Руварца из Земуна у Карловце. Године 1893. постао је прота, а 1899. године постављен је на место управника манастирске штампарије у Карловцима, и библиотекара Патријаршијске библиотеке. Уређивао је часопис Српски Сион у периоду између 1903. и 1914. године; смењен је због оштрих критика упућених Саборском одбору у којем су били главни радикали. Радикали су га шиканирали као политичког непријатеља; чак послали наводно једног човека да га убије. Такође је између 1911. и 1914. године уређивао је драгоцени Архив за историју Српске православне карловачке митрополије.

Био је од 1906. године дописник члан Српске Краљевске академије у Београду. А у Новом Саду почасни члан Матице српске и Историјског друштва у Новом Саду (1930). Одликован је због заслуга српским краљевским Орденом Св. Саве 2. реда.

Руварац је био велики полемичар и оштри критичар, који је својом писаном речју учествовао у међусрпским размирицама. Био је то искрени патриота који се бавио историјом Срба и притом никог није штедео. Тако је објавио више политичких брошура – памфлета, посвећених др Стевану Павловићу, др Емилијану Радићу, др Алекси Ивићу и другима. Радикалима је посветио саркастичну писанију под насловом: Пукла тиква радикалска и Масни лонци. Издао је поводом свог 80. годишњег рођендана кратку аутобиографију и обимну „Библиографију својих радова“. Материјално је пропадао због улагања новца за штампање својих књига.

Становао је пред смрт у собици у згради Патријаршије. Имао је ванбрачну ћерку Марију са Лепосавом Будисављевић. Она је Марију родила са 16 година и није се удала за Руварца. У некрологу се каже да је неколико година пре повлачења у осаму – „обудовио“. Умро је у дубокој старости, усамљен и депресиван. Извршио је децембра 1931. године самоубиство пуцњем из револвера у Сремским Карловцима, због упорне несанице. Сахрана је била скромна и тиха; неколико пријатеља међу којима председник Матице српске Радивоје Врховац, били су једина пратња.

Његово стваралаштво било је изузетно плодно и свестрано. У својим расправама обрађивао је политичке, нарочито црквено политичке теме, историјске и историјско-књижевне проблеме. Бавио се и објављивањем историјских извора. Био је познат као жустар и неприкосновен полемичар. У историографском погледу припадао је критичком правцу који је у српској историјској науци засновао његов брат Иларион. И сам се борио против искривљења историјске истине под утицајем традиције.

Писао је велики број радова о Фрушкогорским манастирима, Карловачкој митрополији и митрополитима Павлу Ненадовићу, Вићентију Јовановићу, Мојсију Петровићу и Стефану Стратимировићу.

Један од својих најзначајнијих историографских радова посветио је животу и делу великог српског историчара Јована Рајића (Јован Рајић, архимандрит 1726-1801, објављено 1902).

Значајнији радови су му:

•          Ево, шта сте нам криви! (1895)

•          Постанак и развитак српске црквенонародне автономије (1899)

•          Српска Митрополија Карловачка око половине XВИИИ века (1902)

•          Опис фрушкогорских манастира 1753. (1904)

•          Руварац, Димитрије (1904). „О укинућу пећске патријаршије и њеном наслеђу”. Српски Сион. 14: 261—270, 293—299, 325—331.

•          Руварац, Димитрије (1907). „Патријарх Јосиф Рајачић и црногорска митрополија”. Српски Сион. 17: 243—245.

•          Историја Патријаршијске библиотеке (1919)

•          Нацрт живота и списак књижевних радова митрополита Стратимировића (1921)

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button