Dušku Arsiću se ponovo sudi za navodni ratni zločin, odbrana očekuje brzo okončanje  

U Osnovnom sudu u Prištini, saslušanjem svedoka tužilaštva, održano je ročište u ponovljenom procesu protiv Duška Arsića, optuženom da je navodno u selu Butovac, učestvovao u nasilnom proterivanju i iseljavanju građana Prištine i okoline tokom 1999. godine.

Apelaconi sud je početkom godine, nakon žalbe branioca Nebojše Vlajića, ukinuo prvostepenu presudu. Advokat Vlajić je u žalbi naveo povrede sudskog postupka.

„Slobodno mogu da kažem, da je Arsić osuđen za nepostojeći ratni zločin na 13 godina. Apelacioni sud je naredio novo suđenje i novo suđenje je počelo pre otprilike dva meseca. Saslušano je nekoliko svedoka i oštećenih, kao i danas. Suđenje se nastavlja 9. decembra i mislim da mora u kratkom roku, koji se meri sa nekoliko meseci, a možda i nedelja, da bude okončano“, rekao je Vlajić RTS-u.

Podsetio je da je Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu zbog proceduralnih razloga, a i zbog nedostatka dokaza.

“Novo suđenje kakvo god da je, ono nema više dokaza nego prvobitno suđenje, i odbrana očekuje da javni tužilac neće moći da dokaže svoje tvrdnje, a kako će biti do kraja, videćemo”, rekao je Vlajić, očekujući da se proces protiv Arsića završi što pre, jer će za nekoliko dana biti četiri godine kako je u pritvoru.

Hapšenje Arsića iz Matičana kod Prištine, počelo je imovinskim sporom, za koje advokat Vlajić kaže da karakteriše I druge slušajeve kada su Srbi optuženi za ratne zločine.

„Kao i kod mnogih, niko ga nije prijavljivao, niko ga nije teretio ni za šta, kada je došao u sukob sa Albancima oko prodaje svoje zemlje, onda je prijavljen, onda je postao ratni zločinac, onda je uhapšen i počeo je da se vodi postupak i sve redom“, pojasnio je advokat Vlajić.

Arsića su Albanci prijavili da je navodno počinio ratni zločin, pošto nije hteo da proda zemlju osobama koje su mu je prethodno uzurpirale i falsifikovanim dokumentima, prevele na svoje ime.

Komentarišući prvostepenu presudu Arsiću, Fond za humanitarno pravo u Prištini ocenio je da se uspostavlja praksa u presudama za ratne zločine u kojoj se ne utvrđuju konkretne radnje optuženih, već se one generalizuju kao radnje grupe, stvarajući ubeđenje da jedan član grupe biva osuđen za inkriminišuće postupke drugih osoba.

Ova praksa bi trebalo da bude prekinuta, i svaka inkriminišuća radnja optuženih trebalo bi da bude obrazložena, sa izricanjem kazne za svaku od njih pojedinačno, nakon čega bi se izrekla ujedinjena kazna, navodi Fond.

„Na ovaj način, javnost bi imala mnogo jasniju predstavu o tome za koje zločine je optuženi osuđen“, naglašavaju iz FHP-a u Prištini.

(RTS)