Eskobar: Preti regionalni sukob na Kosovu; Lajčak: Radimo na datumu sastanka u Briselu

Izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je danas da je situacija na Kosovu i Metohiji veoma teška i da mora da se razgovara o narednim koracima.

Lajčak, koji je u poseti Vašingtonu, saopštio je da će u toku boravka u Sjedinjenim Američkim Državama održati niz sastanaka sa američkim partnerima.

„Ne krijem da sam zabrinut, ljudi su na ulicama od 26. maja, kosovska policija, Kfor, i već smo videli nekoliko incidenata. Smatram da je prioritet deeskalacija, da se ljudi sklone sa ulica, kao i povratak dijalogu, i kao deo normalizacije, novi izbori na Severu uz učešće kosovskih Srba“, istakao je Lajčak u onlajn diskusiji evropskog centra Atlantskog saveta.

Specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naglasio je da je zabrinut da trenutne tenzije mogu da izazovu regionalni konflikt.

„Podstičemo strane da se vrate za pregovarački sto“, dodaje Eskobar.

Ističe da SAD, kao najveća podrška Prištini, žele da vide Kosovo u NATO-u i EU, te da tako žele „proces koji zadovoljava zabrinutosti pet država koje nisu priznale Kosovo„.

Lajčak je naveo da očekuje da će sastanak u Briselu biti održan i uveren je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti uskoro doći u Brisel, a na pitanje – šta ako Kurti ne promeni stav, evropski izaslanik kaže da veruje da eskalacija nije u interesu Kurtija.

„Radimo na datumu sastanka. Reći ‘ne’ pozivu na sastanak bi bio veoma ozbiljan i negativan potez. Bitno je da ljudi što pre nastave sa normalnim životom“, kaže Lajčak.

„Ne verujem da je eskalacija i dalje nasilje u interesu Kurtija. Mislim da je demokrata i da veruje u vladavinu prava. Ali, hajde da ne nagađamo sa tim šta bi bilo kad bi bilo. Nikad nisu rekli stvarno ‘ne’ dijalogu, mislim da ćemo imati dijalog u Briselu uskoro“, istakao je Lajčak.

On je pojasnio da će to biti sastanak kriznog menadžmenta povodom trenutne situacije i istakao da očekuje da oba lidera dođu posvećena da se nađu rešenja.

Kada je reč o dogovoru u Ohridu, kaže da su očekivali više, ali da su „lideri uspeli da se dogovore o 12 od ukupno 18 tačaka“.

„Vrlo smo jasni u onome što očekujemo. Sledeći korak je da usvojimo mere, da pokažemo da postoje određene poluge. EU je jasno pokazala da je spremna da ide ka pozitivnoj agendi, ali pre svega, neophodna je deeskalacija. Region je veoma zabrinut, jer ovaj sukob otvara brojna pitanja, investitori se pitaju da li je bezbedno ulagati. Lideri EU su veoma jasni, prate proces vrlo konkretno“, kazao je Lajčak.

Kada je reč o hapšenju kosovskih policajaca u Srbiji, Eskobar ocenjuje da „bi oni trebalo da budu vraćeni svojim porodicama, bez obzira na to da li su kidnapovani ili su se greškom našli na srpskoj teritoriji“.

Na pitanje o dešavanjima od 29. maja, Lajčak kaže da „su tada viđeni radikalni elementi, ljudi koji su došli sa namerom da povrede nekoga, a možda i da ubiju“.

„Ali, isto tako, ne možemo reći za sve Srbe isto, da ima 45.000 kriminalaca na severu, već da identifikujemo stvarne kriminalce. Ljudi koji su počinili zločine moraju da budu identifikovani i procesuirani, ali istovremeno moramo da radimo sa Srbima koji žele normalan život i da im pomognemo“, napominje Lajčak.

Eskobar je, na pitanje kako reaguje na zabrinutosti Aljbina Kurtija zbog, kako je premije privremenih prištinskih institucija rekao „prisustva fašističke milicije na severu Kosova„, kazao da je važno reći da je, prema rečima komandanta Kfora, 90 odsto okupljenih mirno protestovalo.

„Videli smo potrebu za izborima, prepoznali smo rezultate uprkos niskom odzivu. Prepoznali smo i legitimitet gradonačelnika, ali smo ohrabrili kosovsku vladu da ne uvodi gradonačelnike nasilno u opštinske zgrade“, dodaje Eskobar.

Objasnio je da je mnogo puta video zgradu Federalne vlade SAD praznu (za vreme uragana, požara, poplava, virusa korona, demonstracija), ali da nikada niko nije doveo u pitanje njen legitimitet, pa to Amerika neće činiti sa gradonačelnicima ukoliko rade sa alternativnih lokacija.

„Rekli smo da oni koji su napali Kfor ili kosovsku policiju moraju da snose posledice, ali nam je komandant Kfora rekao da je 90 odsto ljudi mirno protestovalo. Ne možemo primeniti termin ‘fašistička rulja’ za sve stanovnike severa KiM, to zaista nije od pomoći u kreiranju atmosfere pomirenja“, napominje Eskobar.

Kada je reč o novim izborima za gradonačelnike na severu KiM, Lajčak je ocenio da bi bilo dobro da oni budu održani što pre.

„Međutim, nema krajnjeg roka, sve zavisi od političke volje. Naravno, tu je pravna procedura koja mora da se ispoštuje“, pojasnio je.

Eskobar kaže da SAD ohrabruju obe strane da prihvate Evropski predlog, a da bi ideja da jedan od dvojice lidera „postavlja uslove planu koji su pažljivo razvili SAD i EU “ bila nesmotrena.