EU poziva sve države da poštuju presudu Specijalizovanih veća suda u Hagu
Evropska unija zahteva poštovanje odluke koja će biti doneta protiv četvorice lidera OVK optuženih u Hagu, Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Selimija.
Kako je saoptšteno, EU je naglasila svoju dugogodišnju podršku Specijalizovanim komorama Kosova kao „nezavisnoj pravosudnoj instituciji“, podsećajući da je ona „osnovana odlukama Skupštine u Prištini u period od 2014–2015. godine.
Parlament u Prištini je (kroz ustavni amandman), podseća se u saopštenju EU, odobrio premeštanje postupaka u Hag, kako bi se gara ntovale nezavisne, nepristrasne i pravedne sudske procedure u vezi sa navodima o teškim zločinima počinjenim tokom i nakon sukoba na Kosovu.
EU ističe da odluka od 16. septembra nije kraj sudskog procesa i da se na nju mogu žaliti obe strane.
„Kao i u svim drugim sudskim postupcima, na presude prvog stepena mogu se žaliti i odbrana i tužilaštvo.“
Konačno, Evropska unija kaže da je „rad Specijalizovanih komora Kosova važan za promociju odgovornosti i prepoznavanje iskustava žrtava i njihovih porodica iz svih zajednica na Kosovu“.
Optužnica Specijalizovanog tužioca sadrži 10 tačaka optužnice protiv četvorice, od kojih je šest za zločine protiv čovečnosti, a četiri za ratne zločine. Ranije ove godine, Državno tužilaštvo je tražilo 45 godina zatvora za optužene.
Specijalizovana komora je formirana 2015. godine, a počela je sa radom 2016-2017. godine nakon razmene pisama između Kosova i EU, ustavnih amandmana i sporazuma sa Holandijom o premeštanju Specijalizovanih komora tamo.
Formiranje Spceijalizovanih Komora usledilo je nakon velikog međunarodnog pritiska čak i od strane Amerikanaca, tradicionalnih saveznika Prištine. Zahtev za osnivanje suda je postavljen tokom posete američkog državnog sekretara Džona Kerija u decembru 2015. godine. On je pozvao „Kosovo da ispuni svoju obavezu da osnuje specijalni sud koji može da se bavi pitanjima koja proizilaze iz godina sukoba, kako bi se optužbe rešile jednom za svagda i kako bi se zemlja mogla suočiti sa prošlošću“.
Nekoliko meseci ranije, u julu 2015. godine, Viktorija Nuland, pomoćnica državnog sekretara, nakon što specijalni izvestilac prvi put nije dobio parlamentarno odobrenje, bila je još eksplicitnija.
„Ako sami ne stvorite ovaj sud, ako ne preduzmete sopstvene korake za pravdu, ako ne preduzmete sopstvene korake da pozovete ljude na odgovornost, onda će to međunarodna zajednica učiniti u vašoj zemlji“, rekla je Nuland.
(Koha)
