Гораждевац: Правду ћемо чекати док смо живи

Деветнаест година од злочина над српском децом у Гораждевцу, када су убијени дванаестогодишњи Панта Дакић и деветнаестогодишњи Иван Јововић, а рањени Ђорђе Угреновић, Богдан Букумирић, Марко Богићевић и Драгана Србљак обележена је данас у овом месту код Пећи.

 У цркви Рођења Пресвете Богородице литургију је служио Викарни епископ новобрдски, Иларион, на споменику страдалој деци у центру Гораждевца положени су венци, након чега је на гробљу служен парастос.

Тог 13. августа 2003. године на 98 деце испаљено је 87 метака, а породице страдалих још увек чекају на правду.

„Ево и 19 година прође. Ја као човек не могу да очекујем од убица да пронађу ко је убио децу, али се уздам у нашу државу Србију и нашег председника да се он око тога мало више залаже. Наша ситуација овде је никаква, живимо као јагањци међу вуковима и живот је врло тежак“, рекао је Милисав Дакић, отац убијеног Панта Дакића.

Мирјана Србљак мајка Драгане која је тада била рањена, каже да је данас све исто, само нема сирене и није температура 40 степени.

„Све је исто, ништа се није променило, као што знате ни починиоци нису пронађени, ми чекамо и даље. Ране не зарастају, само се овако мало поспешујемо. Живот иде даље, морате даље, али сваки пут исто, само обнављамо бол”, навела је Србљак.

Викарни еписког новобрдски Иларион у својој беседи поручио је да свет пун рана и да тајну безакоња у овом свету не смемо да заборавимо.

“Ваш опстанк на вашем месту страшном, на стратишу, јесте велика победа и ту треба да останете доследни нашем призиву, достојни наших предака, да заиста постојимо на месту страшном. Окупили смо се заправо због деце која су у време док је највеће зло тријумфовало и неправда, због деце која су имала снаге да се радују животу, притиснута некако уза зид, у неки ћошак постојања, та деца нису одустала од соје радости, игре, од своје реке, да се на тој реци радују. То је хришћанска победа, победа јеванђеља, победа вере у јеванђеље. И зато нека нам осмех Пантов, и стаменство Иваново буду путоказ, нека њихов пример гори пред нама, као што горе ове свеће”, казао је отац Иларион.

Међународни представници су тада обећали да ће преврнути сваки камен док се убице не пронађу. УНМИК је понудио и награду од миллион евра, али ни после 19 година се не зна ко је и зашто пуцао на децу која су се налазила на обали Пећке Бистрице.

„Овде смо заједно у знак сећања на невино страдалу децу, жртве страшног злочнича. Овде смо у знак саучешћа, у болу житеља Гораждевца, на чију су децу терористи кукавички отворили ватру. Они су симбол мучеништва и страдалништва српског народа на Косову и Метохији, симбол непојмљиве идеологије мржње, права на живот и интегритет”, истакао је заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију, Борисалав Тајић.

Крајем 2010. године, Еулекс је писменим путем обавестио породице Дакић и Јововић, као и породице рањене деце, да се истрага обуставља због недостатка доказа, а породице и житељи овог метохијског места поручују и данас да ће правду чекати док су живи.

(Грачаница онлајн)