Gujon za Politiku: Srbi sa KiM su bili žrtve rata, a sada su žrtve u miru

„Biti Srbin u svetu, a posebno u regionu u kojem su Srbi svoji na svome, treba da bude stvar ponosa, a ne povod za diskriminaciju i nadam se da ćemo u saradnji sa susedima uspeti to i da ostvarimo“, kaže u intervjuu za Politiku francuski humanitarac Arno Gujon koji se od nedavno nalazi na čelu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Gujon ističe da ga je iznenadio poziv da bude na čelu Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i naglašava da je to za njega veliko priznanje i čast i da će svoj posao raditi s velikom energijom i posvećenošću.

Bez obzira na nove obaveze i dužnosti humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo“ i dalje radi punom parom, naglasio je francuski humanitarac.

Da nisam bio siguran da organizacija „Solidarnost za Kosovo” ni na koji način neće trpeti zbog mog angažmana u Ministarstvu spoljnih poslova, nikada ne bih prihvatio poziv da budem na čelu uprave. Ja sam s ekipom volontera i dalje aktivan i mogu vam reći da je u toku Božićni konvoj, 17. po redu. Svega nekoliko dana pred moj polazak u Ljubljanu, 16. decembra, volonteri su istovarili u Gračanici palete s pomoći za ugrožene Srbe na Kosovu i Metohiji. Ta pomoć je čitavih šest dana putovala iz Francuske do svog privremenog odredišta. Tu je sačekala dolazak francuskih volontera koji treba da je razdele. Pored toga, odvijaju se i ostali naši projekti, nedavno smo otvorili još jednu farmu, renovirali tri škole, među kojima i jednu u selu većinski nastanjenom Gorancima, manjinom takođe progonjenom na Kosovu i Metohiji. Radimo na razvoju poljoprivrede u srpskim sredinama kako bi ti ljudi imali šta da rade i od čega da žive. Sve ovo zahvaljujući oko 12.000 donatora, koliko ih „Solidarnost za Kosovo” okuplja. Mislim da je to važna poruka za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji – da ne stojimo iza njih samo rečima, nego delima i molimo se za njih i da im bude bolje u narednoj godini.

Gujon naglašava da mu je i dalje zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju i da odluka nije povučena još od 2018. godine.

„Vlasti u Prištini kao da ne shvataju da jedan humanitarac nikako ne može da im predstavlja opasnost, nego pruženu ruku zarad opšteg dobra. Naravno, pod uslovom da nealbansko stanovništvo – Srbe, Gorance, Rome i ostale – ne smatraju građanima drugog reda i remetilačkim faktorom. Humanost i solidarnost se ne smeju i ne mogu zabranjivati. Žalosno je što se u regionu humanitarci, pesnici, muzičari, pa čak i profesori proglašavaju za nepoželjne osobe, ali utešno je što to nikako ne može trajati doveka i što se čuda, ipak, dešavaju. Meni lično ta odluka prištinskih vlasti teško pada, jer ne mogu da vidim ljude s kojima sam se tokom ovih dugih godina već ozbiljno sprijateljio i koji mi veoma nedostaju“, priča Gujon.

Naglašavaj da suSrbi su već 20 godina najugroženija zajednica na tlu Evrope da su bili su žrtve rata, a sada su žrtve u miru.

“Život na Kosovu i Metohiji je kao život u zatvoru na otvorenom, enklave su poput Asteriksovog sela, ali bez magičnog napitka koji bi im omogućio slobodu kretanja i upotrebe maternjeg jezika. Nad njihovim glavama stalno visi Damoklov mač, a s time je teško živeti, čak i kada su dani mirni“, otkiva francuski humanitarac.