Hag: Džejms Rubin tvrdi da Tači nije bio lider OVK
Nekadašnji politički lider bivše Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači i još trojica komandanata ove formacije počeli su odbranu na suđenju za ratne zločine pred specijalnim sudom u Hagu. Prvi svedok odbrane bio je Džejms Rubin, koji je u jeku kosovske krize bio jedan od ključnih saradnika državne sekretarke Madlen Olbrajt. Tači nije imao moć da odlučuje o bilo čemu, rekao je Rubin.
Nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta, Džejms Rubin prvi je svedok odbrane u složenom suđenju za ratne zločine protiv četvorice lidera bivše Oslobodilačke vojske Kosova, koje već pet godina traje u Hagu.
Rubin, jedan od prvih američkih zvaničnika koji je u junu 1999. godine stigao u Prištinu, prvi je od ukupno 11 svedoka odbrane koje su najavili advokati nekadašnjeg političkog lidera OVK, Hašima Tačija.
Suštinu Rubinovog svedočenja pred sudom u Hagu, u ponedeljak, predstavlja tvrdnja da Tači, nekadašnji šef obaveštajne službe OVK Kadri Veselji, jedan od komandanata OVK Redžep Seljimi i portparol te formacije Jakup Krasnići „uprkos titulama nisu direktno komandovali jedinicama i pojedincima“.
Džejms Rubin je rekao i da zvaničnici Stejt departmneta, u vreme održavanja pregovora u Rambujeu marta 1999. godine, nisu znali previše o liderima OVK, te da ga je Olbrajtova, tada, zadužila da bolje upozna Hašima Tačija.
Nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta je lanac komandovanja opisao kao proces tokom kojeg su lokalni komandanti naređivali Tačiju šta da radi, kao i da je nekadašnji politički lider OVK više služio kao ministar spoljnih poslova, bez ovlaštenja da donosi bilo kakve odluke.
Oni (komandanti) su mu govorili šta da radi. On njima nije govorio šta da rade“, rekao je Rubin, čije je svedočenje usledilo pošto je tužilaštvo u prethodne dve godine ispitalo 125 svedoka i izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza.
„Tači nije bio lider, već radije prenosilac“, rekao je Rubin.
Objašnjavajući ovakav stav, Rubin je rekao da je Stejt department, verujući da OVK nema jasnu strukturu i komandni lanac, izbegao da obeća pomoć u naoružanju, navodeći da je Tačiju, tada, rekao da bi takav potez ugrozio jedinstvo NATO-a.
„Proveo sam 72 sata sa njima… Tači nije bio u prilici da naredi bilo šta komandantima operativnih zona“, rekao je Rubin.
Iako je lista narednih svedoka odbrane zvanično tajna, mediji u Prištini su navodili da bi se u Hagu mogli pojaviti nekadašnji komandant snaga NATO, general Vesli Klark, šef Posmatračke misije OEBS-a na Kosovu Vilijem Voker i bivši šef UNMIK-a Bernar Kušner.
Trag strategije odbrane, kako se čini, predstavlja Rubinova teza da su Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi predstavljali „meku liniju“ unutar Oslobodilačke vojske Kosova, odnosno krilo koje se zalagalo za pronalaženje rešenja kojima bi se izbeglo krvoproliće.
Naveo je i da vlada Sjedinjenih Država, do 2000. godine, nije raspolagala dokazima o zločinima komandanata OVK.
Optužnica Specijalnog suda za zločine koje su počinili lideri Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići navodi 116 ubistava, Srba, Albanaca i Roma od marta 1998. do septembra 1999. godine, kao i nelegalno hapšenje i zlostavljanje u desetak logora koje su držali pripadnici OVK.
Trideset devet lokacija na kojima su ubijane osobe koje su prethodno oteli pripadnici OVK uključuju Glogovac, Uroševac, Đakovicu, Klinu, Lipljan, Mališevo, Podujevo, Prištinu, Orahovac, Srbicu, Klečku i Kuks u Albaniji.
Lideri OVK optuženi su za „udruženi zločinački poduhvat“, jer su od marta 1998. do septembra naredne godine imali zajednički cilj da uspostave i kontrolišu celo Kosovo, koristeći se nasiljem i pretnjama kako bi se rešili osoba koje su optuživali za saradnju sa institucijama SR Jugoslavije, osoba za koje su smatrali da ne podržavaju OVK i kasnije Prelaznu vladu Kosova, uključujući pristalice Demokratskog saveza Kosova, Srbe, Rome i pripadnike ostalih etničkih zajednica.
Spisak zločina za koje su optuženi Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići uključuju i nelegalna hapšenja i progon, okrutni tretman, mučenje, ubistva i otmice, čime su počinili dela koja su kvalifikovana kao ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, za koje se terete i po komandnoj odgovornosti.
(RTS)
