Хотел „Москва“ највећи београдски хотел из времена Краља Петра I Карађорђевића

Хотел “Москва”, подигнут на месту кафане “Велика Србија” отворен је 16. Јануара 1908. године у српској престоници. Зграду су пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга.

Хотел Москва, некадашња Палата Росија, је хотел и некадашња зграда осигуравајућег друштва Росија-Фонсиер у Београду.  Зграду су пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга. Рок за подношења пројеката градње био је 15/28. јануар 1905. године, а предвиђена цена градње није требала да прелази износ од 750.000 динара. Оцењивачки суд који је требао да надзире рад чинило је шест архитеката: два из Русије, два из Аустроугарске и два из Краљевине Србије. То су били српски архитекти, професори београдске Велике школе, Андра Стефановић и Никола Несторовић. Градња палате је отпочела у пролеће 1905. године, а свечано је отворена 14. јануара 1908. године. Била је највећа приватна зграда у Краљевини Србији, налазила се на стотинак метара од краљевског двора, на Теразијама. Грађевина је на својим зидовима имала натпис Палата Росија.

Директор Српског бродарског друштва Светозар Вукадиновић, који је био власник гостионице Велика Србија на Теразијама, отпутовао је у Русију да нађе осигуравајуће друштво које ће на његовом имању да изгради велелепно здање. Главни директор друштва Росија Роман Иванович Поицл је пристао на Вукадиновићеву идеју. Конкурс за зграду осигуравајућег друштва Росија био је расписан октобра 1904. године. Прву награду на конкурсу добио је загребачки архитекта Виктор Ковачић, док је Јован Илкић добио другу награду. Ипак, дирекција осигуравајућег друштва Росија одлучила се за Илкићев пројекат.

Градња палате је почела у марту 1905. године. У темеље су постављене 82 дрвене греде дуге по пет метара и дебеле по 30 центиметра, затим 30 вагона вареног гвожђа у шипкама дугим по девет метара, 10 вагона тврдог рипањскиг камена. Преко тога постављена је бетонска плоча дебела 2,2 метра. Зидање циглама отпочело је тек у пролеће 1906. године. Радове је изводио грађевинар Карло Кнол са зидарима из Црне Траве. Надзорни инжењер био је архитекта Јован Илкић. Радовима за армирани бетон руководио је архитекта Матија Шнајдер. Површина спољашњих зидова од првог спрата до крова обложена је жућкастим плочицама а украшена орнаментима зелене боје.[4] Керамичка облога је донета из Печуја, из фабрике Жолнаи у којој се и данас чувају калупи помоћу којих је изливена. Зграда је зидана у стилу сецесије.

Степениште је било израђено од рипањског и шведског гранита. Укупна вредност зграде износила је 2 милиона златних динара. Грађевина је у потпуности завршена 1907. године.За оно време био је то највећи хотел у Београду са 50 постеља и собама на сва три спрата. У априлу 1941. била је јако оштећена бомбардовањем.

Свечано отварање је изведено из два дела. 14. јануара 1908. године уз дворски оркестар, краљ Петар I Карађорђевић је отворио палату Росију са гостионицом Москва. Свечано отварање и весеље обављена су и 16. јануара 1908. уз концерт Краљеве гарде. У палати Росија је био смештен хотел, кафана, ресторан, станови за ренту и канцеларије београдске филијале осигуравајућег друштва Росија, за чијег је директора постављен Светозар Вукадиновић. Изградња палате Росија била је велика руска привредна, али и политичка инвестиција у Краљевини Србији, што није било по вољи осталим великим силама.

Реновирање хотела је завршено 2013. године, после скоро четири године рада.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button