Хрватски бискупи хоће да умање одговорност цркве за страдање деце у Јастребарском

„Католичка црква у Хрватској негира право нашој цркви да ту децу која су прави мученици тако назове. Та деца су прави мученици и у то нема никакве сумње. Та деца својом мученичком смрћу заслужују тај статус”, каже Предраг Марковић

Циљ писма загребачких надбискупа патријарху српском Порфирију у коме тврде да су Јастребарско и Сисак били прихватилишта, а не логори за српску децу говори да, како сматра историчар Предраг Марковића, имају за циљ је да се умањи одговорност хрватске цркве, да се сећању на логор Јастребарско промени предзнак.

„Католичка црква у Хрватској негира право нашој цркви да ту децу која су прави мученици тако назове. Та деца су прави мученици и у то нема никакве сумње. Та деца својом мученичком смрћу заслужују тај статус”, каже Марковић за Танјуг.

Он додаје да хрватска црква, као и хрватска држава, нису у стању да заузму разуман и самокритичан однос према догађајима у Другом светском рату, и да је ово, за њега невероватан потез, хрватске државе.

„ То се никоме у Европи није десило да му забране такву ствар”, нагласио је Марковић.

Када се говори о логору Јастребарско, историчар указује да се код нас представља да су часне сестре у том логору демонске жене које муче и убијају децу.

„То у већини случајева није било тако. Било је неких које јесу, али тих неколико редовница партизани су убили одмах по ослобађању логора”, објашњава Марковић.

Он истиче да је Интересантно да је Јастребарско, осим тога што је једини логор за децу, и једини логор који је ослобођен у току рата и многи од тих који су га ослободили нашли су ту своју децу, рођаке, комшије..

„Да искључимо сада компликовану причу да ли су часне сестре у Јастребарском чиниле злочине или не. Сигурно нису биле свете часне сестре злочинци, али та идеја да се деца оставе сама на некој ледини и буду остављени гладовању и болести, већ је сама злочиначка. Тешко се може правдати само постојање логора Јастребарско, поготово када на то додамо слике малих дечака са усташким капама”, закључује Марковић.

Он истиче да Католичка црква, самим тим што је учествовала у том подухвату, сноси одговорност и да је да је својим ставовима у сукобу је с Ватиканом и Папом Фрањом по разним основама и подсећа да је Папа Фрањо изјавио да је насилно покрштавање злочин

„Католичка црква у Хрватској не испуњава захтев Папе Фрање да се суочи са својом мрачном прошлошћу у Другом светском рату. У том смислу, занимљиво је да је Ватикан данас много спремнији да то уради него католичка црква у Хрватској”, поручује историчар.

Марковић сматра да писмо хрватског свештенства неће битније утицати на српско-хрватске односе за које сматра да нису тако лоши, колико се често представљају у медијима.

„Све иде својим током, већ само с времена на време у медијима се подигну неке афере.Ти односи су лоши на реторичком нивоу. Та реторика се подиже и следећа криза ће бити 5. августа и то ће бити следећи велики догађај који ће да завади српску и хрватску јавност”, сматра Марковић, преноси Танјуг.

Он додаје да односи Србије и Хрватске нису најбољи могући као што су са Мађарском или Северном Македонијом, али да је било тренутака када су са Црном Гором били гори односи него са Хрватском, на пример у време протеривања амбасадора.

(Танјуг-Политика)