Istorija oživljena fotografijom: Promocija fotomonografije „Manastir Gračanica na razglednicama i fotografijama 1878-2021.“
„Draga majko, Gračanica neće videti lepšti dan od ovog. Stara Srbija je oslobođena. Svuda se čuje srpska pesma i vijore se trobojke“, pisalo je na poleđini fotografije iz 1912, jednoj među 310, koliko ih je otšampano u tristotine primeraka fotomonografije „Manastir Gračanica na razglednicama i fotografijama 1878-2021. godine“, autora Marka Markovića direktora Arhiva Kosova i Metohije.
„Žao mi je što nisam uspeo da pronađem fotografiju na kojoj je Kralj Petar Prvi u svom haosu odstupanja iz zemlje posetio Gračanicu, o čemu piše Branislav Nušić u svoj knjizi. Kralj je u manastiru zapalio sveću i pomolio se za spas države i naroda“, rekao je Marković predstavljajući značjane istorijske fotografije i razlednice koje je objedinio u tek objavljenu fotomonografiju.
Bogato ilustrovana u prevedena na engleski jezik ona je sinoć u Galeriji Doma kulture predstavljena publici u Gračanici, a široj javnosti biće dostupna na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu.
Prikuljanje starih razglednica i fotografije sa motivom manastira Gračanica za autora nije bio jednostavan posao. Zahtevao je, kako je Marković ispričao, traganje po ličnim, porodičnimali i fondovima Arhiva KiM, Srbije, Jugoslavije, Istorijskog, Etnografskog, Narodni muzeja Srbije i Narodne Biblioteke Srbije. Navodi da su značajan doprinos u nastajanju fotomonografije dali i privatni kolekcionari: Nebojša Pančić, Radmila Todić Vulićević i Aleksandar Čolić.
Najstarija fotografija je iz 1878. godine, a najmlađa iz 2021. Njemu je, kako je priznao, pripala čast da sve to spoji u jedan mozaik.
„Posmatrajući materijal od 1878. do 1912, ukoliko fotografije i razglednice posmatramo kao prvorazredni istorijski izvor, možemo uvideti i kakva je bila politika Kraljevine Srbije prema ovim prostorima i kakve je ljude Srbija imenovala da vode državnu politiku na prostoru Kosova i Metohije“, istakao je autor i dodao:
„Iamo fotografije na kojima se ispred manastira Gračanica vide Branislav Nušić, Milan Rakić kao i mnoge druge značajne ličnosti. Sve ovo znamo zahvaljujući Narodnom i Etnografskom muzeju čiji su najeminentniji stručnjaci istraživali, ne samo Gračanicu već čitav prostor KiM i objektivima ovekovečili svaki detalj“, objašnjava Marković.
U periodu od 1912. posebno mesto zauzimaju razlednice – fotografije. Ovaj ilustrovani materijal bio je novi medij toga doba i svako je na njoj želeo da svojoj porodici napiše nešto iz Gračanice.
Zahvaljujući tome danas imamo dragocena saznanja te one predstavljaju relevante istorijske izvore, rečeno je na promociji fotomonografije „Manastir Gračanica na razglednicama i fotografijama 1878-2021. godine“
Najveći broj razglednica nastao je u periodu između dva svetska rata jer su zaslugom učitelja Petra Petrovića godine 1911. u Prštinu dovezene najbolje štamparske mašine kupljene u Beogradu. Istoričar Nemanja Dimitrijević kaže da je fotografija prvorazredni istorijski izvor koji pruža oživljavanje događa te je kao takva posrednik između nas i događaja koji prikazuje.
Posete prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, francuskog maršala Franšea de Ferea, koji je manastiru 1921. godine darivao crnu mermernu ploču, koja je kasnije uzidana u jedan od manastirski stubova, kao i fotografija posete Josipa Broza ali i potpukovnika srpske vojske Miloša Sandića, koji 1878. predvodio srpske dobrovoljce te srpskih konzula Milana Rakića, Branislava Nušića i mitropolita Nićifora Perića, dragoceni su istorijski dokumenti, rekao je istoričar Nemanja Dimitrijević.
„Ako se danas fotografišemo pored manastirskog bunara fotografisaćemo se na istom mestu gde i Josip Broz Tito, ako to učinimo kraj malih vrata biće to fogorafija sa mesta gde se fotografisao kralj Petar Prvi Oslobodilac. Drugim rečima manastir je mesto oživljavanja istorije“, naglasio je Dimitrijević.
Predgovor knjizi napisao je jeromonah Isidor Jagodić, zamenik rektora Srpske pravoslavne Bogoslovije Sv. Ćirila i Metodija u Prizrenu koji je napisao:
„Želeći da Gračanicu ponesu sa sobom, znani i neznani su je slikali i fotografisali, a to čine i danas“.
Ovom fotomonografijom koja će imati i reprintovana izdanja u koja će biti umetnuti i istorijski izvori, otvara se izdavačka edicija „Baština“ kojom se u okviru Arhiva Kosova i Metohije osvetljava bogato kulturno-istorijsko nasleđe u južnoj srpskoj pokrajini i ukazuje na njenu permanentnu ugroženost.
Promociju fotomonografije priredili su Arhiv Kosova i Metohije u saradnji sa Domom kulture u Gračanici, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju uz nesebičnu podršku Eparhije raško-prizrenske.
I. Miljković
