Историја оживљена фотографијом: Промоција фотомонографије „Манастир Грачаница на разгледницама и фотографијама 1878-2021.“

„Драга мајко, Грачаница неће видети лепшти дан од овог. Стара Србија је ослобођена. Свуда се чује српска песма и вијоре се тробојке“, писало је на полеђини фотографије из 1912, једној међу 310, колико их је отшампано у тристотине примерака фотомонографије „Манастир Грачаница на разгледницама и фотографијама 1878-2021. године“, аутора Марка Марковића директора Архива Косова и Метохије.

„Жао ми је што нисам успео да пронађем фотографију на којој је Краљ Петар Први у свом хаосу одступања из земље посетио Грачаницу, о чему пише Бранислав Нушић у свој књизи. Краљ је у манастиру запалио свећу и помолио се за спас државе и народа“, рекао је Марковић представљајући значјане историјске фотографије и разледнице које је објединио у тек објављену фотомонографију.

Богато илустрована у преведена на енглески језик она је синоћ у Галерији Дома културе представљена публици у Грачаници, а широј јавности биће доступна на предстојећем Сајму књига у Београду.

Прикуљање старих разгледница и фотографије са мотивом манастира Грачаница за аутора није био једноставан посао. Захтевао је, како је Марковић испричао, трагање по личним, породичнимали и фондовима Архива КиМ, Србије, Југославије, Историјског, Етнографског, Народни музеја Србије и Народне Библиотеке Србије. Наводи да су значајан допринос у настајању фотомонографије дали и приватни колекционари: Небојша Панчић, Радмила Тодић Вулићевић и Александар Чолић.

Најстарија фотографија је из 1878. године, а најмлађа из 2021. Њему је, како је признао, припала част да све то споји у један мозаик.

„Посматрајући материјал од 1878. до 1912, уколико фотографије  и разгледнице посматрамо као прворазредни историјски извор, можемо увидети и каква је била политика Краљевине Србије према овим просторима и какве је људе Србија именовала да воде државну политику на простору Косова и Метохије“, истакао је аутор и додао:  
„Иамо фотографије на којима се испред манастира Грачаница виде Бранислав Нушић, Милан Ракић као и многе друге значајне личности. Све ово знамо захваљујући Народном и Етнографском музеју чији су најеминентнији стручњаци истраживали, не само Грачаницу већ читав простор КиМ и објективима овековечили сваки детаљ“, објашњава Марковић.

У периоду од 1912. посебно место заузимају разледнице – фотографије. Овај илустровани материјал био је нови медиј тога доба и свако је на њој желео да својој породици напише нешто из Грачанице.

Захваљујући томе данас имамо драгоцена сазнања те оне представљају релеванте историјске изворе, речено је на промоцији фотомонографије „Манастир Грачаница на разгледницама и фотографијама 1878-2021. године“

Највећи број разгледница настао је у периоду између два светска рата јер су заслугом учитеља Петра Петровића године 1911. у Прштину довезене најбоље штампарске машине купљене у Београду.  Историчар Немања Димитријевић каже да је фотографија прворазредни историјски извор који пружа оживљавање догађа те је као таква посредник између нас и догађаја који приказује.

Посете престолонаследника Александра Карађорђевића, француског маршала Франшеа де Фереа, који је манастиру 1921. године даривао црну мермерну плочу, која је касније узидана у један од манастирски стубова, као и фотографија посете Јосипа Броза али и потпуковника српске војске Милоша Сандића, који 1878. предводио српске добровољце те српских конзула Милана Ракића, Бранислава Нушића и митрополита Нићифора Перића, драгоцени су историјски документи, рекао је историчар Немања Димитријевић.   

„Ако се данас фотографишемо поред манастирског бунара фотографисаћемо се на истом месту где и Јосип Броз Тито, ако то учинимо крај малих врата биће то фогорафија са места где се фотографисао краљ Петар Први Ослободилац. Другим речима манастир је место оживљавања историје“, нагласио је Димитријевић.  

Предговор књизи написао je јеромонах Исидор Јагодић, заменик ректора Српске православне Богословије Св. Ћирила и Методија у Призрену који је написао:

„Желећи да Грачаницу понесу са собом, знани и незнани су је сликали и фотографисали, а то чине и данас“.

Овом фотомонографијом која ће имати и репринтована издања у која ће бити уметнути и историјски извори, отвара се издавачка едиција „Баштина“ којом се у оквиру Архива Косова и Метохије осветљава богато културно-историјско наслеђе у јужној српској покрајини и указује на њену перманентну угроженост.

Промоцију фотомонографије приредили су Архив Косова и Метохије у сарадњи са Домом културе у Грачаници, а под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Канцеларија за Косово и Метохију уз несебичну подршку Епархије рашко-призренске.

И. Миљковић