Јасеновац у Грачаници: Изложба и наш лични односу према овој теми

Јасеновац нас учи да будемо загледани у живот, у светлост а не у таму, те да симбол смрти постаје симбол живота порука је интерактивнe аудио изложбe „Јасеновац, логор смрти, земља живих“ коју је у Галерији Дома културе у Грачаници отворио владика рашко-призренски Теодосије.

Служећи се савременим методама ангажовања путем веб апликације, којој публика приступа посредством мобилних телефона, Дарко Николић и Богдан Шпањевић, аутори изложбе о злогласном логору у НДХ, креирали су осам звучних записа, радиофонских прича о жртвама Јасеновца.

„Жртве постају статистикa и број, предмет манипулације и предмет интереса овог света. Са овом изложбом ми смо успели да променимо приступ разумевања јасеновачког страдања. Кроз седам аутентичних прича упознајемо вас са конкретним људима. Кроз причу о појединцу можете да познате многе знане и незнане страдалнике јасеновачког логора“, појаснио је Дарко Николић један од аутора изложбе.

Аутор изложбе Дарко Николић, фото: Ризница

Публици је пружена могућност да постану учесници и ко-креатори прича и остваре личан и вишедимензионални доживљај простора и времена. Николић каже да дубоко верује да су Јасеновац и Косово две речи које говоре о истој стварности.

„Мени је Косово објаснило Јасеновац, а Косово ми је објаснило и Јеванђеља, кроз то разумевање Јеванђеља ја сaм разумевао Косово што  је једна неодвојива стварност“, рекао је Николић на отварању изложбе у Грачаници.   

Иако инспирисана историјским догађајима, изложба није историјска по карактеру. Уметничка димензија овог пројекта нарочито је истакнута учешћем глумаца Радивоја Раше Буквића и Бојане Ковачевић Гајин, који су, у улогама наратора, снимили приче и вођења. Дизајн звука који представља централни елемент искуства изложбе потписује Наталија Страхинић.

Фото: Ризница

Подсетивши да је у периоду од 1944. до 2000. године о Јасеновцу и НДХ објављено више од 2.500 монографија, зборника, докумената, извештаја, новинских текстова и фељтона историчар Музеја жртава геноцида у Београду Стефан Радојковић каже да Јасеновац и НДХ никада нису били табу тема већ да су имали табу приступ те да су у време социјалистичке Југославије постојали начини како се о овим темама могло говорити.  

„Један од начина био je да се жртве и злочинци апстракују. Ремек дело Богдана Богдановића каменени цвет и на њему извод из поеме Ивана Горана Ковачића неће вам пружити могућност да сазнате ко је ту страдао од кога је страдао и зашто је уопште страдао“, рекао је Радојковић.

Нагласио је да изложба захтева интроспекцију и поставља питање који је наш лични однос према теми Јасеновца и НДХ.

Отварајући изложбу, владика рашко – призренски Теодосије навео је да су Косово и Јасеновац наш Велики петак али и Васкрс.

„Без Великог петка нема ни Васкрса, без страдања нема ни Васкрсења. Косово и Јасеновац су за нас православне Србе и нашу цркву наш завет захвљујући Косову и Јасеновцу ми постојимо као народ“, рекао је отварајући изложбу владика рашко – призренски Теодосије.   

У исто време када и у Грачаници изложба „Јасеновац, логор смрти, земља живих“ отворена је и у Културном центру Републике Србије у Паризу.

Стефан Радојковић истиче да се ова тема коначно продубљује и шири, превазилази границе некадашње СФРЈ, те да се преводом на више страних језика пружа могућност да се више и дубље истражују о српским, јеврејским или ромским жртвама Јасеновца и НДХ.

Центална манифестацијом обежавања страдања српског и других састрадалних народа у НДХ у Народном музеју Србије ове године биће обележена 22. априла на Велики петак што представља још један симбол и везу између жртве – страдања и васкрсења.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button