Jasenovac u Gračanici: Izložba i naš lični odnosu prema ovoj temi
Jasenovac nas uči da budemo zagledani u život, u svetlost a ne u tamu, te da simbol smrti postaje simbol života poruka je interaktivne audio izložbe „Jasenovac, logor smrti, zemlja živih“ koju je u Galeriji Doma kulture u Gračanici otvorio vladika raško-prizrenski Teodosije.
Služeći se savremenim metodama angažovanja putem veb aplikacije, kojoj publika pristupa posredstvom mobilnih telefona, Darko Nikolić i Bogdan Španjević, autori izložbe o zloglasnom logoru u NDH, kreirali su osam zvučnih zapisa, radiofonskih priča o žrtvama Jasenovca.
„Žrtve postaju statistika i broj, predmet manipulacije i predmet interesa ovog sveta. Sa ovom izložbom mi smo uspeli da promenimo pristup razumevanja jasenovačkog stradanja. Kroz sedam autentičnih priča upoznajemo vas sa konkretnim ljudima. Kroz priču o pojedincu možete da poznate mnoge znane i neznane stradalnike jasenovačkog logora“, pojasnio je Darko Nikolić jedan od autora izložbe.
Publici je pružena mogućnost da postanu učesnici i ko-kreatori priča i ostvare ličan i višedimenzionalni doživljaj prostora i vremena. Nikolić kaže da duboko veruje da su Jasenovac i Kosovo dve reči koje govore o istoj stvarnosti.
„Meni je Kosovo objasnilo Jasenovac, a Kosovo mi je objasnilo i Jevanđelja, kroz to razumevanje Jevanđelja ja sam razumevao Kosovo što je jedna neodvojiva stvarnost“, rekao je Nikolić na otvaranju izložbe u Gračanici.
Iako inspirisana istorijskim događajima, izložba nije istorijska po karakteru. Umetnička dimenzija ovog projekta naročito je istaknuta učešćem glumaca Radivoja Raše Bukvića i Bojane Kovačević Gajin, koji su, u ulogama naratora, snimili priče i vođenja. Dizajn zvuka koji predstavlja centralni element iskustva izložbe potpisuje Natalija Strahinić.
Podsetivši da je u periodu od 1944. do 2000. godine o Jasenovcu i NDH objavljeno više od 2.500 monografija, zbornika, dokumenata, izveštaja, novinskih tekstova i feljtona istoričar Muzeja žrtava genocida u Beogradu Stefan Radojković kaže da Jasenovac i NDH nikada nisu bili tabu tema već da su imali tabu pristup te da su u vreme socijalističke Jugoslavije postojali načini kako se o ovim temama moglo govoriti.
„Jedan od načina bio je da se žrtve i zločinci apstrakuju. Remek delo Bogdana Bogdanovića kameneni cvet i na njemu izvod iz poeme Ivana Gorana Kovačića neće vam pružiti mogućnost da saznate ko je tu stradao od koga je stradao i zašto je uopšte stradao“, rekao je Radojković.
Naglasio je da izložba zahteva introspekciju i postavlja pitanje koji je naš lični odnos prema temi Jasenovca i NDH.
Otvarajući izložbu, vladika raško – prizrenski Teodosije naveo je da su Kosovo i Jasenovac naš Veliki petak ali i Vaskrs.
„Bez Velikog petka nema ni Vaskrsa, bez stradanja nema ni Vaskrsenja. Kosovo i Jasenovac su za nas pravoslavne Srbe i našu crkvu naš zavet zahvljujući Kosovu i Jasenovcu mi postojimo kao narod“, rekao je otvarajući izložbu vladika raško – prizrenski Teodosije.
U isto vreme kada i u Gračanici izložba „Jasenovac, logor smrti, zemlja živih“ otvorena je i u Kulturnom centru Republike Srbije u Parizu.
Stefan Radojković ističe da se ova tema konačno produbljuje i širi, prevazilazi granice nekadašnje SFRJ, te da se prevodom na više stranih jezika pruža mogućnost da se više i dublje istražuju o srpskim, jevrejskim ili romskim žrtvama Jasenovca i NDH.
Centalna manifestacijom obežavanja stradanja srpskog i drugih sastradalnih naroda u NDH u Narodnom muzeju Srbije ove godine biće obeležena 22. aprila na Veliki petak što predstavlja još jedan simbol i vezu između žrtve – stradanja i vaskrsenja.
I. Miljković
