Друштво

Како је кожа добила боју

Током хиљада година еволуције, пигментација човекове коже се мењала како би се боље регулисала количина ултраљубичастог зрачења које продире у кожу и штети ћелијама.

Познато је да о боји коже сваке особе одлучује јединствена комбинација предачких гена, те да се ради о наследној особини. Док ћелије неких људи садрже више пигмента меланина који кожи даје тамнију боју, код светлијих људи са розикастом кожом боја углавном варира због разлике у пребојености везивног ткива тик испод коже, као и у количини хемоглобина у крвним судовима.

На глобалној мапи нивоа урођеничке пигментације коже јасно се виде разлике у нијансама, почевши од најсветлијих код људи са севера планете, преко средњих нијанси људи пореклом из предела око 20. паралеле (20 степени северно од Екватора), до најтамнијих – такву кожу имају људи који углавном живе између Екватора и 20 степени јужније, у области са константно високим степеном ултраљубичастог зрачења.

Истраживачки тимови неколико америчких универзитета објавили су у часопису „Целл“ 2017. године истраживање о генима који одређују боју коже. Истраживања су показала да је боја коже „готово 100 одсто“ наследна, те да уопштено гледано релативно мали број гена одлучује о њој. Ипак, што су људи ближе Екватору, и што је боја њихове коже тамнија, већи је број гена укључен у регулацију пигментације и сваки од њих има мали допринос који додатно потамњује кожу.

Подела људи на расе према боји коже – која је донела ужасне несреће широм планете – увелико је напуштена. Но, занимљиво је да је још Хипократ у 5. веку пре нове ере закључио да боја коже и темперамент људи варирају у зависности од животне средине, а Аристотел и његови следбеници развијали су “климатску теорију” по којој је тамна кожа повезана за јаким сунцем и врућином. Средином 18. века већ су биле познате мапе на којима се види како боја коже варира у зависности од близине, односно удаљености Екватора.

Сам Чарлс Дарвин је на путовању бродом Биглом у периоду од 1831. до 1836. године проучавао варијације боје коже људи, али је одлучно одбацио идеју да оне могу бити основа за поделу људи на расе, јер, како је навео, између људи различите боје коже не постоје јасне разлике.

Поједина истраживања сугеришу да је потребно око 100 генерација да се боја коже промени – наследници тамнопутих људи који су се одселили на север 2500 година касније имали су светлу кожу; Обрнуто се такође дешавало у миграцијама са севера на југ.

Текст: Марија Ђурић

Фотографија: Мурал у гробници фараона Сетија II (13. век. п. н. е)

Преко
Наука кроз приче
Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close