Косовски вез од Јелене Анжујске, монахиње Јефимије до данашњих дана

Косовски вез са својим мотивима, особеностима и историјским, културним и религијским карактеристикама заузима посебно место у српској нематеријалној баштини. О његовом значају и развоју од средњег века до данашњих дана говорило се данас у Спрском културном центру у Приштини.

Осим што су представљени ручни радови, које су чланице женског удружења „Авенија“ из Лапљег Села извезле бодом карактеристичним за ово поднебље, председница удружења Гордана Ђорић представила је карактеристике косовског веза и његов развој кроз историју.

Вез не само да осликава тренутну емоцију и инспирацију везиље већ има и дубљу историјску поруку, тако се, како је Ђорићева испричала, након Косовског боја као редован мотив у везу јавља црвени божур, али и суза оивичена црним памучним концем као симболи проливене крви, страдања и жалости за изгинулим јунацима на Косову пољу.

Иако је у средњовековној Србији вез био привилегија властеле, везло се и на двору у манастирима али и у народу.

На двору и у властелинским породицама материјали су били богатији и префињенији, коришћени су златна срма и свилен конац, док су се у народу за вез користила грубља платна од конопље, лана, вуне а ређе памука. Вез је нарочито усавршен у време Јелене Анжујске, жене Краља Стефана Уроша Првог, мајке краља Драгутина и краља Милутина. Њене школе веза за властелинске али и девојке из народа помињу се у многим историјским изворима. Баш као и монахиња Јефимија, најпознатија везиља и песникиња у српској књижевности средњег века која је златним концем извезла „Похвалу Кнезу Лазару“ што представља ремек-дело српске књижевности средњег века.  

Са доласком Светог Краља Милутина на власт, осетио се снажан утицај Византије у култури, црквеном градитељству а византијски раскош био је приметан и у везу.

„Лепоте косовског веза помињу се и у српским народним песмама као и справе али и материјали за вез као што су ђерђев, игла, ибришим, (фин свилени конац), златна срма…“, рекла је Ђорићева.

Она је подсетила да косовски вез данас заузима престижно место на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

„Захваљујући удружењима која негују ову лепу вештину, косовски вез задовољава и важан критеријум одрживости, уврштен је у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије“, закључила је на крају излагања Ђорићева.

 Радмила Васић, чланица Удружења жена „Авенија“ је на лицу места показала тајне косовског веза које жене у сваком крају преносе с колена на колено.

Догађај је био део пројекта „Нематеријално је богатство“ који Српски културни центар у Приштини организује уз подршку Министарства културе и информисања Р.Србије. Организатори су за следећу прилику као тему најавили израду традиционалних бошчи (бојчи) из Косовског Поморавља.

Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button