Krstovan – Vozdviženje Časnog krsta

Srpska pravoslavna crkva i vernici  27. septembra slave Krstovdan, veliki praznik u znak sećanja na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.

Praznik Vozdviženje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi, a ustanovljen je godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, koji je održan 326. godine.

Slavi se uvek 14. septembra po starom julijanskom, odnosno 27. septembra po gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru.

Obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena namisli da potraži časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini znade mesto gde se Krst nahođaše, pa prisiljen od carice izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan. Carica naredi, te porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Dok carica beše u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolažaše mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem.

Tada patrijarh Makarije reče, da meću na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno. A kada staviše na nj treći krst, mrtvac ožive.

Po tome poznaše, da je to časni i životvorni Krst Hristov. Metnuše ga po tom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: Gospode pomiluj!

Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst. Docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim.

Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Narodna veovanja i običaji:

U našem narodu se veruje da na Krstovdan treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

U mnogim krajevima se na današnji dan dan predskazuje i vreme:

Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. – Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. – Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu. – Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu. – Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar. Kakav septembar, takav i mart. – Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice. Običaj je da se na Krstovdan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.