Лазар Петровић брат убијеног дечака из Цернице: ‘’Имао сам брата, звао се Милош!“

Четворогодишњи Милош Петровић је био невино дете које се у погрешном тренутку нашло на месту за које је злочинац одлучио да треба да буде нападнуто.

Брат убијеног Милоша, Лазар Петровић каже да ни после двадесет година ране не зацељују.

„Будити се сваког јутра са истом сликом кукавичког напада.  Непрестана бол коју осећамо сваког дана, ја, моја породица и житељи нашег села урезана је дубоко у нама, прича Лазар

Каже да је се свега сећа, као да је јуче било.  

„Место напада на којем је масакар почињен удаљено од куће десетак метара. Сваки мој излазак на улицу јесте нови ожиљак на рани који никада неће проћи“, присећа се брат убијеног дечака док наставља причу:

„Наш мали брат Милош, био је дете чија је појава била пожељна код сваког домаћина у Церници. Сваки мештанин  узео би га за руку и повео до продавнице да му купи сладолед. Тако је било и тог кобног дана. Стриц Драган га је повео да му купио сладолед. Ја сам био на десетак метара удаљен од њих, на мосту. Наједном се зачуо рафал, почео сам да бежим и то је било све чега се сећам. Сутрадан ме је пробудила страшна вест. Мој мали браца је убијен“, говори и после двадесет година видно потресен Лазар.

Убиство невиног дечака слика је коју ни време ни године не могу да избришу. Милош је стуб српског опстака села које се сместило на обронцима брда и гледа на плодну Косовску равницу, с једне стране пут Гњилана, а са друге, ка Витини и Клокоту. Ово је место које и данас одолева бројним албанским провокацијама и спорадичним вербалним или физичким нападима на Србе и њихову имовину.  

Породица убијеног дечака не губе наду да је правда ипак достижна.

„Надамо се да ћемо дочекати правду иако се за овај догађај још нико није озбиљно заинересовао како би се пронашли починиоци овог масакра. Држимо се оне старе изреке – ‘’Правда јесте спора, али је достижна’’, говори Лазар.

Трагедија је у потпуности променила ток живота породице Петровић.

„Сваки мој излазак у село, сусрет са децом која су тада била његових година а сада су врсне момци са више од 24 године за мене је посебно тежак. Туга не престаје, укопана је у нама заувек док год ходамо овом земљом. Иако сам 2005. године добио малог брата Михајла и његов долазак на свет поново донело напрасно прекинуту радост нашој породици моје срце и после 20 године тихо шапуће једну реченицу

‘’Имао сам брата, звао се Милош, одузели су ми право да га икад више видим и загрлим“.

Тог 28. маја 2000. године албански екстремисти су из аутоматског оружја отворили рафалну паљбу на Србе који су се окупили испред продавнице у селу. На месту су страдали тројица мештана, међу њима и четворогодишњи Милош Петровић. Током напада рањено је још неколико грађана Цернице.

Пише: Маја Живковић