Lazareva subota – dan kada je Hristos vaskrsao Lazara
Danas je Lazareva subota ili Vrbica, za pravoslavne hrišćane je praznik dečje radosti jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.
Praznik se uvek obeležava u šestoj nedelji Velikog posta, a slavi se u znak sećanja na vaskrsenje Lazara i Hristov ulazak u Jerusalim, kada su ga deca dočekala s pesmom i grančicama.
Hristos je podigao Lazara iz mrtvih
Dan je posvećen uspomeni na Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti.
Priča kazuje da se posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus svečano uputio u Jerusalim. Masa razdraganog sveta dočekala ga je svečano. Pored ostalog, u rukama su nosili palmine grančice.
Palmine grančice danas su zamenjene vrbovim prućem. Ono se blagosilja u crkvi i deli vernicima, a vrba je verovatno izabrana zbog jednog značenja koje je na našim prostorima prisutno još od vremena starih Slovena – ona simbolizuje napredak, podmlađivanje, odagnava bolest i mnoga druga zla.
Lazar je, nakon vaskrsenja, prema predanju, živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Kažu da se više nikada nije nasmejao, večito žaleći za raspetim Isusom.
I njegovo ime ima jaku simobiku. Na jevrejskom jeziku “El-azar” znači “Bog je pomogao”.
Mošti Lazara počivaju i danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra. U Kitonu kod Larnake, gde su ranije boravili ostaci, stajala je nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj”.
Na Lazarevu subotu se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje se osvećuju, a zatim se dele narodu, kao simbol palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Na ovaj dan mališani se svečano oblače, oko vrata im vise zvončići vezani trobojkom, upravo kao simbol radosnog dočeka Isusa Hrista u Jerusalim i sećanje na vaskrsenje Lazara. Mališani u rukama drže ove osvećene vrbove grančice. Zajedno sa roditeljima i sveštenstvom učestvuju u svečanoj litiji oko crkve, uz pevanje tropara Lazareve subote u znak radosti i pobede života nad smrću.
Ove grančice vrbe se iz crkve nose kući i običaj je da se stavljaju pored ikona i kandile.
Narodni običaji
U nekim krajevima postoji i tradicija da devojke i devojčice koje učestvuju u ovom običaju zvanom Lazarice, okićene grančicama i cvećem idu od kuće do kuće i pevaju pesme kojima prizivaju zdravlje i blagostanje. Uz njih idu dečaci i mladići koji ih simbolično „štite“, dok se pesmom i igrom slavi novi život.
Još jedan od lepih običaja vezanih za ovaj praznik je da se od vrbovih grančica isplete venac, koji može da se ukrasi i cvećem, a zatim da se stavi na glavu.
U nekim krajevima, postojao je i običaj umivanja u reci i bacanja kamenčića uz reči: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bilo.“ Ponegde važi „pravilo“ da se uoči praznika bere sveže cveće koje se zatim ostavlja u vodi da prenoći, a onda se tom vodom ukućani umivaju narednog dana – na Cveti, u nadi da će tako „prizvati“ zdravlje i blagostanje cele porodice.
