Ливадице се не заборављају, бол није мања.

У Лапљем Селу код Грачанице обележена је двадесетпрва годишњица од напада на колону аутобуса којим су се Срби превозили до Грачанице како би стигли на задушнице. Поражавајуће за међународну зајденицу, а понижавајуће за породице жртава је што ни данас за злочин у Ливадицама код Подујева нико није одговарао.

Помен пострадалима у аутобусу Ниш експреса служен је у цркви Свете Петке након чега су се родбина и пријатељи окупили на гробу пострадале Мирјане Драгојевић из овог места.  

Упаљене су свеће на гробу погинуле девојке, а нада да ће после 21 године неко за злочин морати да одговара заувек је изгубљена, каже Јелена Стојановић, сестра пострадале Мирјане.

Нама је остала туга и остао је бол, на Богу смо оставили правду, од власти се ваљда ништа више и не очекује, а народу је остало да памти, да не заборави, медијима да долазите овде, да се сећамо свега онога што је било и што је прошло и што само по годинама знамо колико је времена прошло. Бол и туга су ваљда сваке године исти и сваким даном су све тежи, чини ми се и све нас је мање, као што кажу, нама бол није мања“, каже Јелена.  

Начелник косовског управног Округа Срђан Поповић и сам је био сведок терористичке акције у Ливадицама, био је путник другог аутобуса, а стравичних сцена се и данас сећа. Каже да међународна заједница пала на испиту те да је требала да изврши притисак на све безбедносне структуре како би се пронашли починиоци. Слаже се са захтевом Канцеларије за КиМ да је случај Ливадице неопходно поново покренути.

„Наравно да овај процес мора поново да се отвори као и сви процеси што се тиче осталих злочина, а на нама је обавеза да ово обележавамо сваке године и да се присећамо. Могу да каже да је овај дан и обележавање овог дана опомена свим безбедносним структурама и свим међународним структурама да једноставно морају на крају да пронађу починиоца“, рекао је Поповић.  

Под називом “Ливадице, да се не заборави!” помен су организовале Епархија рашко – призренска и Културно просветна заједница Косова и Метохије.
Секретар КПЗ-а, песник Ратко Поповић, поновио је да се Срби већ 21. годину не мире са чињеницом да нико није одговарао за почињени злочин.

„Ми се нећемо мирити са овим чином нити са изговорима да кривца нема. У сваком неделу кривац је, зна се, веома добро организован, темељито испланирао своје активности и акције и то чини свесно. Само зарад застрашивања српског народа, да одавде оде и буде прогнан са својих вековних огњишта, али наша је порука да нас то још више уверава да је Косово најлепши део на кугли земаљској, најлепши предео из кога ми нећемо отићи, напротив оно утврђује нашу вољу да овде останемо и да истрајавамо, живимо и да овде останемо док је века и света, док је српскога рода“, рекао је Поповић.

Поред родбине, пријатеља и комшија пострадалих, помену су присуствовали и представници Општине Грачаница и Привременог органа за општину Приштина. Злочин не сме да падне у заборав наставићемо да тражимо правду како би пострадали могли да почивају у миру, рекла је председница општине Грачаница Љиљана Шубарић“.

  

Данас је тужан дан за све нас, 21 година је прошла али не и бол коју осећамо сви, а највише породице наших невино страдалих. Свих ових година та бол не јењава, нажалост појачава се дубоким осећај неправде“, рекла је Шубарић.  

У нападу на аутобусе „Ниш експреса“ који се догодио 16. фебруара 2001. године у  мести Ливадице код Подујева, погинуло је дванаесторо и повређено четрдесет троје расељених Срба који су ишли у Грачаницу на Задушнице. У тренутку је страдало десеторо људи, а још двоје је касније подлегло повредама.

Погинули су: Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Небојша, Снежана и Данило Цокић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић. Најмлађа жртва био је двогодишњи Данило Цокић.

Врховни суд Косова је у другостепеном поступку ослободио Фљорима Ејупија, јединог осумњиченог за убиство дванаест и рањавање четрдесет троје Срба који су били у једном од аутобуса. Полицајци Унмика, који су водили прву истрагу, тврдили су да су иза дрвета, неколико десетина метара од места експлозије, пронађени опушци на којима је идентификована Ејупијева ДНК.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button