Livadice se ne zaboravljaju, bol nije manja.

U Lapljem Selu kod Gračanice obeležena je dvadesetprva godišnjica od napada na kolonu autobusa kojim su se Srbi prevozili do Gračanice kako bi stigli na zadušnice. Poražavajuće za međunarodnu zajdenicu, a ponižavajuće za porodice žrtava je što ni danas za zločin u Livadicama kod Podujeva niko nije odgovarao.

Pomen postradalima u autobusu Niš ekspresa služen je u crkvi Svete Petke nakon čega su se rodbina i prijatelji okupili na grobu postradale Mirjane Dragojević iz ovog mesta.  

Upaljene su sveće na grobu poginule devojke, a nada da će posle 21 godine neko za zločin morati da odgovara zauvek je izgubljena, kaže Jelena Stojanović, sestra postradale Mirjane.

„Nama je ostala tuga i ostao je bol, na Bogu smo ostavili pravdu, od vlasti se valjda ništa više i ne očekuje, a narodu je ostalo da pamti, da ne zaboravi, medijima da dolazite ovde, da se sećamo svega onoga što je bilo i što je prošlo i što samo po godinama znamo koliko je vremena prošlo. Bol i tuga su valjda svake godine isti i svakim danom su sve teži, čini mi se i sve nas je manje, kao što kažu, nama bol nije manja“, kaže Jelena.  

Načelnik kosovskog upravnog Okruga Srđan Popović i sam je bio svedok terorističke akcije u Livadicama, bio je putnik drugog autobusa, a stravičnih scena se i danas seća. Kaže da međunarodna zajednica pala na ispitu te da je trebala da izvrši pritisak na sve bezbednosne strukture kako bi se pronašli počinioci. Slaže se sa zahtevom Kancelarije za KiM da je slučaj Livadice neophodno ponovo pokrenuti.

„Naravno da ovaj proces mora ponovo da se otvori kao i svi procesi što se tiče ostalih zločina, a na nama je obaveza da ovo obeležavamo svake godine i da se prisećamo. Mogu da kaže da je ovaj dan i obeležavanje ovog dana opomena svim bezbednosnim strukturama i svim međunarodnim strukturama da jednostavno moraju na kraju da pronađu počinioca“, rekao je Popović.  

Pod nazivom “Livadice, da se ne zaboravi!” pomen su organizovale Eparhija raško – prizrenska i Kulturno prosvetna zajednica Kosova i Metohije.
Sekretar KPZ-a, pesnik Ratko Popović, ponovio je da se Srbi već 21. godinu ne mire sa činjenicom da niko nije odgovarao za počinjeni zločin.

„Mi se nećemo miriti sa ovim činom niti sa izgovorima da krivca nema. U svakom nedelu krivac je, zna se, veoma dobro organizovan, temeljito isplanirao svoje aktivnosti i akcije i to čini svesno. Samo zarad zastrašivanja srpskog naroda, da odavde ode i bude prognan sa svojih vekovnih ognjišta, ali naša je poruka da nas to još više uverava da je Kosovo najlepši deo na kugli zemaljskoj, najlepši predeo iz koga mi nećemo otići, naprotiv ono utvrđuje našu volju da ovde ostanemo i da istrajavamo, živimo i da ovde ostanemo dok je veka i sveta, dok je srpskoga roda“, rekao je Popović.

Pored rodbine, prijatelja i komšija postradalih, pomenu su prisustvovali i predstavnici Opštine Gračanica i Privremenog organa za opštinu Priština. Zločin ne sme da padne u zaborav nastavićemo da tražimo pravdu kako bi postradali mogli da počivaju u miru, rekla je predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić“.

  

„Danas je tužan dan za sve nas, 21 godina je prošla ali ne i bol koju osećamo svi, a najviše porodice naših nevino stradalih. Svih ovih godina ta bol ne jenjava, nažalost pojačava se dubokim osećaj nepravde“, rekla je Šubarić.  

U napadu na autobuse „Niš ekspresa“ koji se dogodio 16. februara 2001. godine u  mesti Livadice kod Podujeva, poginulo je dvanaestoro i povređeno četrdeset troje raseljenih Srba koji su išli u Gračanicu na Zadušnice. U trenutku je stradalo desetoro ljudi, a još dvoje je kasnije podleglo povredama.

Poginuli su: Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić. Najmlađa žrtva bio je dvogodišnji Danilo Cokić.

Vrhovni sud Kosova je u drugostepenom postupku oslobodio Fljorima Ejupija, jedinog osumnjičenog za ubistvo dvanaest i ranjavanje četrdeset troje Srba koji su bili u jednom od autobusa. Policajci Unmika, koji su vodili prvu istragu, tvrdili su da su iza drveta, nekoliko desetina metara od mesta eksplozije, pronađeni opušci na kojima je identifikovana Ejupijeva DNK.

I. Miljković