Мали-велики свет поезије Срећка Симића
На првој књижевној промоцији у присуству публике после забране јавних окупљања због вируса короне, у Дому културе у Грачаници представљен је богат стваралачки опус песника за децу и одрасле Срећка Симића из Врбовца код Витине.
Под називом „Књижевни портрет Срећка Симића“ вече поезије и прозе књижевног и ликовног ствараоца из Косовског Поморавља организуовано је у оквиру „Видовданских свечаности 2020.“
Новинар и публициста Ђорђе Јевтић је представљајући роман „Склониште за снове“, Срећка Симића сврстао у ред великих косметских ствараоца за децу, раме уз раме са Мошом Одаловићем, Ацом Ракочевићем и осталима.
„Српско књижевно стваралаштво на Косову и Метохији добило је новог прозног дечјег писца. Срећко Симић је ново име које се подједнако потврђује и као песник и као писац за децу“, нагласио је Јевтић.
Професор Драгомир Костић је подсетио да је песников мали свет велики свет његове поезије, а да је његова уметност, уметност једноставног што је, како је нагласио, најтеже досећи.
„Књижевност није само оно што пишу велики писци и они који за књижевност или од књижевности живе. Ретки су то заиста посвећеници, ретки верници апсолута речи. Књижевност чине и они други, њени поштоваоци и можда још и више страхопоштоваоци“, нагласио је Костић.
Проф. др Драгомир Костић: Симићев наратив ненаметљиво привлачи, фото: И.М.
Говорећи о књизи љубавне поезије „ Негде око поноћи“, професор је приметио да Симићев наратив ненаметљиво привлачи.
„То што говори, он нам саопштава у форми новог и необичног тако да оно представља само откриће. Срећко је особена и крајње нетипична појава у књижевности на Косову и Метохији и у читавој српској књижевности – нека тако и остане“, закључио је на крају изглагања професор Костић.
Пробране стихове поезије из богатог Симићевог опуса казивао је Цветко Станојевић.
Читаоница „Даринка Јеврић“ је за ову прилику била улепшана уљима на платну на којима су се нашли најлепши косовски мотиви које је аутор насликао.
Стихове је казива Цветко Станојевић, фото: И.М.
„Ја сам срећан човек. Захвалан сам свима који читају моју поезију. Неки можда знају да је лепо прочитају, други можда не, али најважније је да је осећају“, рекао је песник обративши се на крају вечери публици.
Срећко Симић рођен је у Врбовцу код Витине. Дипломирани је правник, живи и ради у родном месту.
Поред књижевности друга љубав му је сликарство, а на овом пољу се доказао као организатор бројних ликовних колонија на којима је, како је истакнуто, и сам учествовао.
До сад је објавио поезију „Још сам у сну“, „Косовско Поморавље“, „Београд 2002. година“, „Смрт је башта“, „Скупљачи пепела“, роман из 2004 .године, „Весели мускетари“, поезија за децу, роман „Склониште за снове“ и друга дела.
Иван Миљковић