Манастир Грачаница: Верници се на Велики петак поклонили Плаштаници и целивали је

На велики Петак у Манастиру Грачаница је у 15 часова служено  Вечерње богослужења са изношењем Плаштанице којој су се верници три пута поклањали целивајући је заједно са крстом и Светим Јеванђељем.  Плаштаница је платно које симболилзује Христов покров, а износи се поподне јер је Господ, како нас учи Свето Јеванђеље, разапет у смирај дана.

Поред фресака на којима је симболично представљен циклус Христовог страдања у хришћанству су се развили и други богослужбени предмети који су такође постали неизоставан део служења. Један од њих је плаштаница.

Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са крста. На плаштаници се налазе и представе скидања са крста и полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована.

Паштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.

Развој плаштанице је прилично сложен и доводи се у везу са развојем воздуха, великим входом и вечерњом службом Великог Петка.

Воздух је платно које је символ покрова у који су Јосиф и Никодим увили тело Христово. У њега је увијано Јеванђеље и свештеник га је износио прислоњено на груди или на рамену док су се појале стиховње стихире вечерње Великог петка и полагао га на сто у средини храма где му се народ поклањао до краја јутрења Велике суботе.

Симболизми и пракса Великог петка утицали на то да се на воздуху слика или везе тело мртвог Исуса Христа. Судећи по сликовитим представама скидања са крста и полагања у гроб, представа Исуса на воздуху све више је потискивала Јеванђеље које је пар excellance симбол Христа, да би касније прерасла у самосталан литургијски предмет у „плаштаницу“, која се додавањем Богородице, Јосифа и Никодима, јеванђелисте Јована, мироносица и анђела развила у слику „оплакивања Христа“, док је воздух поново попримио своју стару, једноставну форму, објашњено је на сајту Српске православне цркве.

Фото: Ризница

Касније је плаштаница почела да се износи у току појања стиховњих стихира на Велики петак, увек заједно са Јеванђељем, на средину храма на посебан сто. Тамо је била предмет поклоњења и манифестовања побожности верника (цвеће, ароматична уља) до момента симболичне Христове сахране, односно „полагања у гроб“ после завршетка „опела“, односно јутрење Велике суботе.

Фото: Ризница

Сто на који се полаже плаштаница, који је симболизовао камен на коме је тело Христово било припремљено за полагање у гроб, временом се толико развио да је добио и балдахин (киворијум), по угледу на Свету трпезу или кувуклију Светог гроба. Када се стигло до ове тачке било је онда лако да се дође до погрешног тумачења овог стола као Гроба Господњег, а полагање Јеванђеља и плаштанице се почело сматрати као полагање у гроб, и на крају да би конфузија била већа на њему је почела да се служи Литургија Велике суботе.

И.М.

Повезани чланци

Back to top button