Марчело: Не можемо вечито да живимо једни против других
Хип хоп извођач и писац Марко Шелић Марчело верује да ће се људи на Косову једног дана помирити и научити да живе једни с другима јер се показало да вечити сукоб никога нигде није одвео.
Млади и свестрани београдски уметник боравио је на један дан у Грачаници након што је у Приштини учествовао у снимању ТВ формата „Перспектива“ који се емитује широм региона. Каже да је на Косову први пут и пристао је да у краћем разговору за РИЗНИЦУ подели своје утиске.
„Ја сам заправо већ неко време тражио да се намести повод и прилика да дођем овамо. Не вреди бавити се одјецима који стигну до тебе, мораш да одеш међу људе ако се бавиш људима и да пробаш из прве руке да чујеш и видиш како живот изгледа. Био сам сигуран да ту има много проблема али сам веровао да има и лепих ствари и да за почетак има живота. Одјеци звуче као да нема живота уопште већ да су овде присутни само мука и црнило“, рекао је Шелић.
Преподне проведено у Приштини поподне у Грачаници, две слике исте стварности, два различита света на свега неколико километара
„Нисам се ја ни заносио идејом да човек може дубок утисак да стекне за 24 сата али сам се водио тиме да за 24 сата видим и осетим што вишe могу. Има свачега упечатљивог. Врло ми је било изненађујуће како Приштина изгеда, ето нечега о чему не знамо готово ништа, град који је некако развијен и изгледа велики, то је мој први утисак“, појашњава Марчело.
Каже да је чак и са људима стигао да поразговара о читавој ситуацији те га није изненадило признање да се они осећају као таоци разних политика које се овде воде.
Ко је Марчело?
Хип хоп певач, музичар и писац Марко Шелић познатији као Марчело рођен је у Параћину 1983. године. Музичку каријеру започео је 1997. године у Параћину а са групом Rhyme Animal је успешно наступао по градовима у Србији. Поред музике пише и прозу. Објавио је романе Заједно сами (2008.) и Малтерего (2012), као и збирку текстова О људима, псима и мишима (2009.) Познати је стрипофил.
„Људи овде би, као и свуда у свети само хтели да живе своје мале животе са неким бољим стандардом који им омогућава будућност. Чуо сам и приче о томе како није увек и све црно, односно да постоје комшије различитих националности које се међусобно помажу“.
Шелић не пропушта да каже да ће по повратку све што је овде видео и чуо преточити у колумну која петком излази у Данасу. Једнако је важно, каже, да људи који живе далеко од места сукоба знају да постоји и друга страна јер ће у супротном за њих постојати само вечни сукоб.
„Ако пишемо о позитивним примерима тиме не негира оно ружно што се десило. То не значи да то не постоји. Само мислим да нам треба и ових прича. Мислим да се једног дана људи морају помирити и научити да живе једни с другима или ћемо заувек наставити да живимо једни против других, а показало се да нас то нигде није одвело“, закључује млади репер и писац.
За њега је писање „утисник“ свега, колумна кондициони тренинг за размаженог ствараоца који кука на недостатак инспирације. Сви дубљи утисци, каже, на крају завршавају у песмама или романима.
И. Миљковић
