Милан Кујунџић Абердар

Српски филозоф, политичар, песник, министар и академик Милан Кујунџић Абердар умро је 14. новебра 1893. године.

Рођен је у Београду као Јанићије али је своје име променио у Милан. Надимак Абердар је додао имену и презимену по својој првој збирци песама. Реч „абердар“ означава ватрено оружје којим се наговештава повољна вест. То је и име Карађорђевог топа из Првог српског устанка.

Родитељи су му били занатлија Јован Кујунџић „Ваљевац” и Анастасија – Наста. Његова сестра Јелена – Јела била је удата за Стојана Новаковића. Брат по оцу био је лекар и медицински писац Војислав Кујунџић.

Гимназију је учио у Београду и Панчеву, а уписао се на правни одсек Лицеја у Београду. Због турског бомбардовања Београда 1862. године прекинуо је студије и постао коњички десетар. Након тога добија стипендију српске владе и одлази да студира филозофију у Бечу, Минхену и Паризу, а онда и на Оксфорду. Пре него што је завршио студије, 1866. године министар просвете га враћа у Србију да преузме катедру филозофије на Великој школи.

Био је професор философије на Великој школи два пута: 1866-1867. и 1873-1882. године.

У јавном животу, он је секретар Српског ученог друштва, председник Народне скупштине министар просвете, посланик у Риму, уредник Младе Србадије и песник.

Као министар просвете и црквених дела, издејствовао је 1886. године укидање двају српских православних епархија, Шабачке и Неготинске, што је било супротно жељама Светог архијерејског синода и потребама Православне цркве у Краљевини Србији.

Када је 5. априла 1887. године краљ Милан Обреновић именовао првих 16 академика Српске краљевске академије, међу њима је био и Милан Кујунџић Абердар.

Учествовао је у српско-турским ратовима 1876-1878. и због тога унапређен у мајора, а касније и потпуковника. Од бројних одликовања која је добио, најзначајнија су: медаља обновиоца Српске краљевине, Таковски крст III степена, орден Белог орла III степена и Таковски крст IV степена са мачевима.

Његова најзначајнија филозофска дела су: Кратки преглед хармоније у свету, Филозофија у Срба, Шта је и колико у нас урађено на лођици? и Иде ли свет набоље или нагоре?.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button