Монографија о Косову и Метохији је благослов, а не дипломатски скандал

Књига је доказала да је Косово и Метохија суштински део православног српског наслеђа и због тога је одиграла важну улогу у одбијању да тзв. држава Косово постане члан Унеска, рекоа је владика западноамерички Максим за „Политику”

„Чињеницама и документима боримо се против покушаја крађе свог наслеђа”, написао је пре неколико дана на свом твитер налогу игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић, поделивши испод објаве линк ка онлајн издању монографије „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије”.

Луксузна књига на енглеском језику која је недавно привукла пажњу јавности када се појавила у позадини једне фотографије на „Твитеру” – састанка Оливера Вархељија, комесара ЕУ за проширење и суседство, и Александра Вучића, председника Србије, у канцеларији српске мисије при Европској унији – доступна је и у електронском облику. Тако ће Виола фон Крамон, известилац за Косово у Европском парламенту, којој је упала у очи монографија на слици са састанка и која ју је прокоментарисала речима: „Мислим да заслужујемо објашњење за ово”, моћи и сама да га пронађе на интернету. Мада је добар део објашњења о намени монографије већ садржан у твиту оца Саве Јањића, онима којима је монографија „дипломатски скандал” и „шовинистичка” пропаганда, таква образложења, вероватно, мало значе.

„Хришћанско наслеђе Косова и Метохије” на 1.008 страна, илустровано са више од 900 репродукција, заједнички су објавили 2015. године „Себастијан прес”, издавачка кућа Епархије западноамеричке, Балканолошки институт Српске академије наука и уметности и Православни богословски факултет. У њеном уредничком тиму, уз друге сараднике, били су епископ западноамерички Максим, академик Душан Батаковић и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић.

Сабирајући текстове историчара, теолога, публициста, уметника, преводе историјских докумената и повеља, монографија сведочи о вишевековном присуству и трајању српске цркве и српског народа на Косову и Метохији. Један од њених уредника и издавача, владика западноамерички Максим, говорећи о „дипломатском скандалу” који је изазвала монографија, каже за „Политику” да је она „благослов, а не скандал – и то за све стране”.

„Ова монографија о задужбинама Косова и Метохије постала је један од амблема наше државе. У њој је експлицитно доказано да је Косово суштински део православног српског наслеђа и због тога је она, по признању Дарка Танасковића, одиграла важну улогу у одбијању да тзв. држава Косово постане члан Унеска. Она и Албанцима отвара очи за другачији угао гледања, позивајући их да ово наслеђе доживе као свечовечанско, због тога што је настало на хришћанским темељима, те да одустану од дискриминације Срба и неалбанаца, јер то не води миру и стабилности. Црква вреднује сваки напор српске државе уколико се она не одриче својих легитимних историјских и демократских права заснованих на међународном праву и важећим стандардима у међународним односима. На традицији Косова изграђени су и модерна српска духовност и српска државотворна идеја. Историји стога не чинимо правду ако пристанемо на то да тренутно геополитичко стање постане мерило нашег политичког одлучивања”, истиче епископ Максим.

Владика западноамерички објашњава и како је настала идеја о објављивању једне овакве монографије.

„Када су јуна месеца 1999. године српске снаге напустиле Косово и Метохију, а покрајином се ширио талас злочина над преосталим Србима, био сам сведок сусрета патријарха Павла са главнокомандујућим КФОР-а и другим светским званичницима. Наш патријарх је настојао да им објасни колико је Косово важно за српски народ, те им је поклањао монографију ’Задужбине Косова’ из 1987. године. Тада је једногласно констатовано да је штета што та књига не постоји на енглеском језику. То ме је подстакло да 2015. године уз помоћ проф. Батаковића и владике Атанасија Јевтића објавим нашу монографију. Она претендује на то да буде скромно подсећање на заједнички дуг: да будемо чувари ових задужбина и да обезбедимо заштиту свог народа и светиња”, каже владика Максим.

Промоције су одржане у библиотеци Конгреса у Вашингтону, као и у капели чувеног Кингс колеџа у Лондону, али и у Њујорку, Бечу, Паризу, Стокхолму… На поклон су је добили, између осталих, и папа Фрањо и принц Чарлс од тадашњег председника Србије Томислава Николића. Примерак монографије имају многе светске библиотеке, вашингтонска конгресна, Британска библиотека у Лондону, а једна од идеја издавача била је да чланови српске дијаспоре у САД примерак књиге доставе свом конгресмену или универзитетској или градској библиотеци како би што више људи могло да се упути о чему то говоре Срби када говоре о Косову и Метохији.

„Има нечег есхатолошког у тим географским појмовима. Са оне стране етимологије, они су симбол задужбинарства и израз стваралаштва осветљеног светлошћу царства божјег. Они вапију за правдом која ће доћи не од људи, него од Бога. Црква није ’егзотична’ религија која гледа ’горе’, него она стреми ’напред’, а то значи да саму себе, своје деловање и историју поставља под светло и суд будућег царства, чекајући господара жетве и ’косидбу божје ливаде’. Нас косовски завет позива да прихватимо цивилизацијске изазове времена не бежећи од историјске стварности него стремећи ка преображају друштва и културе. Верујем да ова монографија разбуђује свест о значају идентитета који је вековима изграђиван на синтези хришћанства и грчке културе и римског права”, истиче владика западноамерички Максим.

Извор
Политика

Повезани чланци

Back to top button