Monografija o Kosovu i Metohiji je blagoslov, a ne diplomatski skandal

Knjiga je dokazala da je Kosovo i Metohija suštinski deo pravoslavnog srpskog nasleđa i zbog toga je odigrala važnu ulogu u odbijanju da tzv. država Kosovo postane član Uneska, rekoa je vladika zapadnoamerički Maksim za „Politiku”

„Činjenicama i dokumentima borimo se protiv pokušaja krađe svog nasleđa”, napisao je pre nekoliko dana na svom tviter nalogu iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, podelivši ispod objave link ka onlajn izdanju monografije „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije”.

Luksuzna knjiga na engleskom jeziku koja je nedavno privukla pažnju javnosti kada se pojavila u pozadini jedne fotografije na „Tviteru” – sastanka Olivera Varheljija, komesara EU za proširenje i susedstvo, i Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, u kancelariji srpske misije pri Evropskoj uniji – dostupna je i u elektronskom obliku. Tako će Viola fon Kramon, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, kojoj je upala u oči monografija na slici sa sastanka i koja ju je prokomentarisala rečima: „Mislim da zaslužujemo objašnjenje za ovo”, moći i sama da ga pronađe na internetu. Mada je dobar deo objašnjenja o nameni monografije već sadržan u tvitu oca Save Janjića, onima kojima je monografija „diplomatski skandal” i „šovinistička” propaganda, takva obrazloženja, verovatno, malo znače.

„Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije” na 1.008 strana, ilustrovano sa više od 900 reprodukcija, zajednički su objavili 2015. godine „Sebastijan pres”, izdavačka kuća Eparhije zapadnoameričke, Balkanološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti i Pravoslavni bogoslovski fakultet. U njenom uredničkom timu, uz druge saradnike, bili su episkop zapadnoamerički Maksim, akademik Dušan Bataković i umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić.

Sabirajući tekstove istoričara, teologa, publicista, umetnika, prevode istorijskih dokumenata i povelja, monografija svedoči o viševekovnom prisustvu i trajanju srpske crkve i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Jedan od njenih urednika i izdavača, vladika zapadnoamerički Maksim, govoreći o „diplomatskom skandalu” koji je izazvala monografija, kaže za „Politiku” da je ona „blagoslov, a ne skandal – i to za sve strane”.

„Ova monografija o zadužbinama Kosova i Metohije postala je jedan od amblema naše države. U njoj je eksplicitno dokazano da je Kosovo suštinski deo pravoslavnog srpskog nasleđa i zbog toga je ona, po priznanju Darka Tanaskovića, odigrala važnu ulogu u odbijanju da tzv. država Kosovo postane član Uneska. Ona i Albancima otvara oči za drugačiji ugao gledanja, pozivajući ih da ovo nasleđe dožive kao svečovečansko, zbog toga što je nastalo na hrišćanskim temeljima, te da odustanu od diskriminacije Srba i nealbanaca, jer to ne vodi miru i stabilnosti. Crkva vrednuje svaki napor srpske države ukoliko se ona ne odriče svojih legitimnih istorijskih i demokratskih prava zasnovanih na međunarodnom pravu i važećim standardima u međunarodnim odnosima. Na tradiciji Kosova izgrađeni su i moderna srpska duhovnost i srpska državotvorna ideja. Istoriji stoga ne činimo pravdu ako pristanemo na to da trenutno geopolitičko stanje postane merilo našeg političkog odlučivanja”, ističe episkop Maksim.

Vladika zapadnoamerički objašnjava i kako je nastala ideja o objavljivanju jedne ovakve monografije.

„Kada su juna meseca 1999. godine srpske snage napustile Kosovo i Metohiju, a pokrajinom se širio talas zločina nad preostalim Srbima, bio sam svedok susreta patrijarha Pavla sa glavnokomandujućim KFOR-a i drugim svetskim zvaničnicima. Naš patrijarh je nastojao da im objasni koliko je Kosovo važno za srpski narod, te im je poklanjao monografiju ’Zadužbine Kosova’ iz 1987. godine. Tada je jednoglasno konstatovano da je šteta što ta knjiga ne postoji na engleskom jeziku. To me je podstaklo da 2015. godine uz pomoć prof. Batakovića i vladike Atanasija Jevtića objavim našu monografiju. Ona pretenduje na to da bude skromno podsećanje na zajednički dug: da budemo čuvari ovih zadužbina i da obezbedimo zaštitu svog naroda i svetinja”, kaže vladika Maksim.

Promocije su održane u biblioteci Kongresa u Vašingtonu, kao i u kapeli čuvenog Kings koledža u Londonu, ali i u Njujorku, Beču, Parizu, Stokholmu… Na poklon su je dobili, između ostalih, i papa Franjo i princ Čarls od tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Primerak monografije imaju mnoge svetske biblioteke, vašingtonska kongresna, Britanska biblioteka u Londonu, a jedna od ideja izdavača bila je da članovi srpske dijaspore u SAD primerak knjige dostave svom kongresmenu ili univerzitetskoj ili gradskoj biblioteci kako bi što više ljudi moglo da se uputi o čemu to govore Srbi kada govore o Kosovu i Metohiji.

„Ima nečeg eshatološkog u tim geografskim pojmovima. Sa one strane etimologije, oni su simbol zadužbinarstva i izraz stvaralaštva osvetljenog svetlošću carstva božjeg. Oni vapiju za pravdom koja će doći ne od ljudi, nego od Boga. Crkva nije ’egzotična’ religija koja gleda ’gore’, nego ona stremi ’napred’, a to znači da samu sebe, svoje delovanje i istoriju postavlja pod svetlo i sud budućeg carstva, čekajući gospodara žetve i ’kosidbu božje livade’. Nas kosovski zavet poziva da prihvatimo civilizacijske izazove vremena ne bežeći od istorijske stvarnosti nego stremeći ka preobražaju društva i kulture. Verujem da ova monografija razbuđuje svest o značaju identiteta koji je vekovima izgrađivan na sintezi hrišćanstva i grčke kulture i rimskog prava”, ističe vladika zapadnoamerički Maksim.