„Неко мора да брине“, приче о деци дигиталног доба и њиховом односу према природи
Ученици приштинске Гимназије синоћ су у Грачаници поводом Светског дана науке мира и развојa, који је се обележава се 10. новембра, премијерно извели представу „Неко мора да брине“. Причом у стиху деца су подсетила колико је важно да чувамо планету која нам је једини дом.
„Имамо право да живио здраво!“, „Нек се чује ко нас трује!“, били су перформанси које су овдашњи гимназијалци организовали током претходних година, а сада су се храбро упустили у захтевнији пројект. Направили су представу „Неко мора да брине“ за коју се у тражило место више, не само у публици већ и за учешће у овој несвакидашњој изведби у стиху. Сценариста је и овога пута била професорка Ана Костић која је, признаје, током припрема морала да дописује улоге.
„Представа је написана у стиху јер је то најлакши начин да деца науче текст, много се ученика јављало са жељом да учествује у представи, а ја нисам никога могла да вратим. Ово што смо сада урадили на глобалном плану су можда мали кораци али јесу велики за нашу малу средину и заједницу“, рекла је професорка Костић.
Ученица трећег разреда друштвено језичког смера Мила Михајловић већ је објавила своју књигу поезије, друга је у припреми, а на сцени је показала и да јој глума није страна.
„Трудити се да пронађете корелацију између различитих бранши уметности је сасвим лако и једноставно све што вам је потребно и што се може тумачити као тајна успеха јесте љубав и неизмерна воља“, рекла је Михајловићева узбуђена и срећна због веома успешне премијере.
Представа приказује однос деце дигиталног доба према природном окружњу. Смеће на улици и у реци прилика је да се услика телефоном, не и уклони. Мајка планета у помоћ зове прабаку шуме Прашуму, Вулканску планину, Диносауруса и Ледено доба да мало преваспитају људе. Порука је јасна, каже професокра српског језика и књижевности Ана Костић додајући да љубав према језику и роду значи и љубав према окружењу и планети.
„Књижевност је такав језик који може да обухвати апсолутно све догађаје које су у вези са науком, уметношћу, друштвом, тако да ми имамо заиста раширене руке у том смислу. Ја сам у овоме препознала једну добру идеју да се нешто учини. Са децом можете много шта да урадите ако у њих усадите одређени вид бриге и савести о очувању природе о окружњеу и научите их да се боре за животну средину, њихово парче неба, шумарак и ливадицу“, каже професорка Костић.
На ученике гимназије која је ове године обележила 109. рођендан, али је после ратних сукоба због безбедности морала да буде измештена из Приштине у Лапље Село, поносан је и директор Дејан Денић.
„Послали су лепу и значајну поруку да се сви запитамо шта оставаљамо иза нас. Иако млади по годинама, они су трезвено и исправно размишљају о будућности“, каже директор Денић.
Режију предсаве потписује млади глумац , члан Аматерског позоришта „Јанићије Поповић“ из Грачанице Милош Ђекић, за сценографију су биле задужене ученице Анастасија Аксић и Анђела Ђекић, костиме су припремили Матеја Костић и Александра Ничић. Игра 30 ученика приштинске Гимназије који су обећали да ће се својски трудити да прадстава још дуго живи.
За сада је извесно да им предстоје гостовања у Зубином Потоку, Лепосавићу и Звечану, а пријавиће се кажу и за учешће на републичком такмичењу позоришта гимназија у Крагујевцу.
(Радио Београд)
