„Neko mora da brine“, priče o deci digitalnog doba i njihovom odnosu prema prirodi
Učenici prištinske Gimnazije sinoć su u Gračanici povodom Svetskog dana nauke mira i razvoja, koji je se obeležava se 10. novembra, premijerno izveli predstavu „Neko mora da brine“. Pričom u stihu deca su podsetila koliko je važno da čuvamo planetu koja nam je jedini dom.
„Imamo pravo da živio zdravo!“, „Nek se čuje ko nas truje!“, bili su performansi koje su ovdašnji gimnazijalci organizovali tokom prethodnih godina, a sada su se hrabro upustili u zahtevniji projekt. Napravili su predstavu „Neko mora da brine“ za koju se u tražilo mesto više, ne samo u publici već i za učešće u ovoj nesvakidašnjoj izvedbi u stihu. Scenarista je i ovoga puta bila profesorka Ana Kostić koja je, priznaje, tokom priprema morala da dopisuje uloge.
„Predstava je napisana u stihu jer je to najlakši način da deca nauče tekst, mnogo se učenika javljalo sa željom da učestvuje u predstavi, a ja nisam nikoga mogla da vratim. Ovo što smo sada uradili na globalnom planu su možda mali koraci ali jesu veliki za našu malu sredinu i zajednicu“, rekla je profesorka Kostić.
Učenica trećeg razreda društveno jezičkog smera Mila Mihajlović već je objavila svoju knjigu poezije, druga je u pripremi, a na sceni je pokazala i da joj gluma nije strana.
„Truditi se da pronađete korelaciju između različitih branši umetnosti je sasvim lako i jednostavno sve što vam je potrebno i što se može tumačiti kao tajna uspeha jeste ljubav i neizmerna volja“, rekla je Mihajlovićeva uzbuđena i srećna zbog veoma uspešne premijere.
Predstava prikazuje odnos dece digitalnog doba prema prirodnom okružnju. Smeće na ulici i u reci prilika je da se uslika telefonom, ne i ukloni. Majka planeta u pomoć zove prabaku šume Prašumu, Vulkansku planinu, Dinosaurusa i Ledeno doba da malo prevaspitaju ljude. Poruka je jasna, kaže profesokra srpskog jezika i književnosti Ana Kostić dodajući da ljubav prema jeziku i rodu znači i ljubav prema okruženju i planeti.
„Književnost je takav jezik koji može da obuhvati apsolutno sve događaje koje su u vezi sa naukom, umetnošću, društvom, tako da mi imamo zaista raširene ruke u tom smislu. Ja sam u ovome prepoznala jednu dobru ideju da se nešto učini. Sa decom možete mnogo šta da uradite ako u njih usadite određeni vid brige i savesti o očuvanju prirode o okružnjeu i naučite ih da se bore za životnu sredinu, njihovo parče neba, šumarak i livadicu“, kaže profesorka Kostić.
Na učenike gimnazije koja je ove godine obeležila 109. rođendan, ali je posle ratnih sukoba zbog bezbednosti morala da bude izmeštena iz Prištine u Laplje Selo, ponosan je i direktor Dejan Denić.
„Poslali su lepu i značajnu poruku da se svi zapitamo šta ostavaljamo iza nas. Iako mladi po godinama, oni su trezveno i ispravno razmišljaju o budućnosti“, kaže direktor Denić.
Režiju predsave potpisuje mladi glumac , član Amaterskog pozorišta „Janićije Popović“ iz Gračanice Miloš Đekić, za scenografiju su bile zadužene učenice Anastasija Aksić i Anđela Đekić, kostime su pripremili Mateja Kostić i Aleksandra Ničić. Igra 30 učenika prištinske Gimnazije koji su obećali da će se svojski truditi da pradstava još dugo živi.
Za sada je izvesno da im predstoje gostovanja u Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu, a prijaviće se kažu i za učešće na republičkom takmičenju pozorišta gimnazija u Kragujevcu.
(Radio Beograd)
