Друштво

Новинари локалних медија током короне радили много више, знатно повећали читаност – а приходи све мањи

Локални портали који извештавају у интересу грађана, који су и пре короне радили на ивици опстанка, из ванредног стања, током којег су радили много више и у стреснијим околностима, излазе са знатно повећаном посетом читалаца и – потпуно неизвесном будућношћу.

Епидемија коронавируса донела је пад ионако невеликих прихода локалних медија. Зато је већина власника била у страху да ли ће њихов медиј „преживети корону“.

Током корона-кризе најжилавијим су се показали локални портали.

Истраживање које је спровела Асоцијација „Локал прес“ показало је да је свега 20 одсто локалних портала током ванредног стања смањило број објава, док су остали или наставили да раде истим темпом или су „повећавали производњу“. Резултат „повећања производње“, као и великог интересовања грађана да добију правовремене информације током епидемије, био је знатан пораст броја посета локалним порталима.

Тајну „успеха“ ових локалних онлајн гласила можда треба тражити у томе да су мале редакције, које чини свега неколико људи, и пре кризе опстајале са скромним приходима, и то претежно од средстава добијених кроз пројекте.

Постоји, међутим, још једна врло важна чињеница када су у питању локални онлајн медији, који су протеклих месеци радили и преко својих капацитета – њихови оснивачи су новинари.

Коме су потребни новинари који постављају питања?

Марини Дабић из Краљева, Николи Лазићу из Бујановца, Љиљани Стојановић из Лесковца и Саши Трифуновићу из Бора, осим што су новинари са дугогодишњим стажом, заједничко је још нешто – оснивачи и уредници својих медија постали су силом прилика, и то у моменту када су се нашли пред избором да извештавају по диктату странака, оглашивача или власника, или пак онако како сматрају да је једино исправно – у интересу грађана.

„Понекад помислим да новинари који постављају питања више никоме нису потребни. Након конференције за новинаре на којој сам министру полиције Небојши Стефановићу поставила питање о афери ’Крушик’ и докторату Синише Малог, пришао ми је колега и рекао: ’Шта теби у животу треба да постављаш та питања’“, каже Марина Дабић, власница и уредница портала Круг из Краљева, и додаје:

„Понекад и сама себи поставим питање шта ми све ово треба. Поготову када видим да текст о саобраћајном прекршају који је направио Кристијан Голубовић има на хиљаде прегледа, а да се важне приче од јавног интереса много мање читају. Ипак, сматрам да је посао новинара да поставља питања у интересу јавности, чак и када то не доноси кликове.“

Пракса у Србији показује да су кликови ти који доносе рекламе од оглашивача, а уздржавање од „таласања“ и постављања питања – новац на локалним конкурсима. Локални медији којима је професионалност на првом месту због тога остају ван токова новца.

„Речитијег примера за то од недавно завршеног конкурса у Лесковцу нема. Конкурисали смо са пројектом којим је планирано да укључимо грађане тако што би они преко нас постављали питања локалним институцијама, док бисмо ми тражили одговоре и објављивали приче. Југпрес за овај пројекат није добио ни динар, јер је комисија проценила да није у интересу јавности“, прича Љиљана Стојановић, оснивачица и уредница портала Југпрес из Лесковца. 

Због начина на који ради, Љиљана Стојановић је доживљавала увреде, чак су покушали и да је физички нападну. Градоначелник Лесковца је пре две године усред њеног питања напустио конференцију за новинаре.

„Још увек верујем да је посао који радимо важан и да је извештавање у интересу јавности једино исправно“, каже Љиљана Стојановић.

Већини саговорника Цензоловке жао је што су њихове редакције због недостатка новца ослоњене на ентузијазам једног или два човека.

„Волео бих да имам новца да платим барем још једног новинара. Портал тражи свакодневно ангажовање и дневно извештавање, што не оставља времена да истражујете ’велике приче’ ако немате барем неколико људи у редакцији“, каже Саша Трифуновић, оснивач и уредник портала Ист медиа из Бора.

„Претходну редакцију сам напустио и основао свој медиј баш због тога што нису хтели да објаве једну велику причу, јер није била у интересу оглашивача. Зато ми је и жао што немам мало више времена да се посветим неким већим и озбиљнијим истраживањима. С друге стране, принцип ми је да не ангажујем људе уколико немам новца да њихов рад платим. Драго ми је, додуше, што и са скромним капацитетима повремено успевамо да усталасамо јавност“, додаје Трифуновић.

Посета сајтовима знатно скочила

Никола Лазић, оснивач и уредник портала Бујановачке, на истим је мукама као и остали саговорници Цензоловке. Ипак, није се покајао због одлуке коју је донео пре пет година – да у малом месту на југу Србије покрене свој портал.

„Реално, није лако да будеш и новинари и уредник и менаџер и књиговођа, али и то је, у неку руку, за мене био изазов. И данас је. Треба се борити на тржишту које није велико, а опет не правити компромисе када је у питању извештавање у интересу грађана“, каже Лазић.

„Прошле године ми се догодило да неколико предузећа, чији су директори блиски СНС-у, готово у исто време раскину уговоре о оглашавању на порталу јер им се није допао начин на који извештавамо. То су ствари на које морате да будете спремни“, истиче Лазић.

Наши саговорници кажу да је током ванредног стања посета њиховим медијима знатно скочила. То их није изненадило, али им сада ласка чињеница да ни након што је криза прошла, аналитика није драстично пала, те де и даље бележе већи број посета него раније. То их, кажу све четворо, охрабрује у уверењу да све што раде ипак има неког смисла.

Марија Обрадовић

Извор
Цензоловка
Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close